Nasmiješila se. „Zapravo, sad kad razmislim o tome, da, jeste. Mislim, ako se mora dogoditi, a čini se da jeste“, rekla je, pogledavši naše roditelje ispred sebe, „ko bi bolje od tebe i tvoje mame, koji potpuno razumijete kako se tata i ja osjećamo? Sve bi bilo javno bez ikakve potrebe da iko od nas išta krije.“
„Vau“, rekao sam, trljajući sljepoočnice, ne mogavši vjerovati svojim ušima. „Ali zar ne voliš svog tatu? Zar ti ne smeta ideja da ga dijelimo, znaš?“
„Jako, ali mislim da počinjem shvatati zašto se naši roditelji toliko slažu. Tamo vani, u takozvanom stvarnom svijetu, ono što osjećamo prema svojim roditeljima, i ono što se nadamo da oni osjećaju prema nama, nije prihvatljivo. Ali ako bismo se udružili u ono što društvo generalno smatra ‘normalnom’ porodicom, to bi nam dalo pokriće da budemo ono što zaista jesmo, a da ne izazivamo sumnje koje bi nas odgajale da živimo odvojeno, znaš?“
„A lično, mislim da bi bilo prilično seksi“, dodala je namignuvši. „Predstavljati ovu sliku fine, prosječne porodice dok se iza vrata jebemo do suza. Samo da se shvati da bi njihov brak bio samo na papiru. Ja bih bila s tatom, a ti s mamom.Ipak“, dodala je, milujući me po ruci, „u ime porodičnog jedinstva, pretpostavljam da ne bih imala ništa protiv da s vremena na vrijeme malo ga dijelimo, posebno sa zgodnim parom poput vas dvoje.“
Progutao sam knedlu, ne mogavši vjerovati da uopšte vodim ovakav razgovor s nekim koga sam tek upoznao. Ali više od toga, mislila sam da je Mila u pravu, da mama i dalje proganja Davora u ime prikrivanja svoje rastuće veze sa mnom iza vela ugleda. Na neki način sam osjetio olakšanje, jer je to objašnjavalo njen kontinuirani interes za tog muškarca.
Ali ako je to bio slučaj, je li to zaista nešto sa čim bih mogao da živim,dijeliti je s nekim drugim, samo zbog malo dodatne sigurnosti? Do sada nisam ni razmatrao tu mogućnost, i iskreno, nije me uzbuđivalo koliko se činilo Mili. Zapravo, sama ideja da mama bude s bilo kim drugim, čak i ako je to bilo samo povremeno, izaziva mi mučninu i više nego malo ljutnju.
„Možda“, rekao sam neobavezno svojoj potencijalnoj polusestri. „Ali prije nego što uopšte počnemo razmatrati to, moramo biti sigurni šta se dešava. U tom cilju, volio bih tvoju pomoć oko nečega.“
*
„Tata!“ Mila je tako glasno vrisnula da je Davor zapravo skočio. Upravo smo stigli do tobogana, koji kao i ostale vožnje, nije imao veliku gužvu. „Samo mi se jede šećerna vuna! Idemo po nju, štand je odmah tamo!“ „Vrisnula je, hrabro pokušavajući da ga odvuče od moje mame, što zbog ogromnih razlika u njihovoj građi i težini, nije bilo baš uspješno.
„Zar to ne može pričekati dok ne provjerimo tobogan, dušo?“ upitao je Davor, izgledajući nevoljno da ponovo napusti mamu.
„Ne, hoću malo sada!“ zacvilila je. „Neće trajati više od minute, a I onako nema puno reda ovdje!“
„U pravu je, dušo, neće napraviti veliku razliku“, rekla je mama Dvor, prije nego što se okrenula prema meni kao da se tek sada sjetila da sam tu. „Oh, Teo jesi li ti htio malo?“
„Ne hvala“, rekao sam, kipeći od bijesa što je već oslovljavala Davora sa ‘dušo’.
