“Vidiš šta mi radiš, Miro?”, progovorio je, a glas mu je bio skroz dubok i hrapav. “Gledam te preko ekrana tako skockanu i ne mogu da se iskontrolišem. A sad je red na tebe. Skini tu majicu na bretele da te vidim.”
“Jao, Stefane, pa nemoj… nemoj molim te”, počela sam da se vadim, dok mi je srce udaralo u grudima kao ludo. “Pa kako to misliš, ne mogu tako preko ekrana, šta ti pada na pamet…”
Pokušavala sam da zvučim ozbiljno i da se izvučem, ali mi je glas drhtao. Istina je bila da me je pogled na njegovo golo telo i onu sivu trenerku potpuno sludeo. Obrazima mi je probila vrelina, a dole sam već počela opasno da se vlažim. Klinac me je ucenio, držao me je u šaci, a ja sam se folirala, iako sam u dubini duše gorela od želje da uradim sve što traži.
On se samo još jače nasmejao na to moje koprcanje. Znao je tačno da me ima.
“Daj, Miro, nemoj da mi se foliraš tu sad”, rekao je bezobrazno, fiksirajući me pogledom preko kamere. “Na onom mračnom parking sa kolegom ti nije bilo glupo, a sad ti je glupo pred tvojim mlađim komšijom? Skidaj tu majicu, nemoj da moram da dolazim divlji tamo.”
Pogledala sam u ekran, pa u svoja gola ramena…
Rekao je “ili se skidaj ili ću sve kažem tvom mužu”
Pogledala sam u ekran telefona. Stefan je čekao, držeći prst spremnim, a njegova gola, mišićava prsa su se sporo podizala i spuštala.
“Dobro, dobro… nemoj, molim te”, šapnula sam, dok su mi se ruke tresle.
Telefon sam naslonila na ogledalo u kupatilu tako da me kamera hvata savršeno od struka nagore. Podigla sam ruke, uhvatila ivice one moje uske majice na bretele i polako, pred njegovim očima, počela da je svlačim preko glave… ispale su mi sise, a on se dodatno napalio, rekao je “a sad polako i dole se skidaj”, bez pogovora sam se skinula, krenuo je da drka njegov kurac i toliko me je napalio da sam i ja počela da drkam pičku i da ispuštam zvukove “aaaaaaaaa uuh uhh” on je sve to snimio i rekao “vidimo se sutra u 22h kod tebe” i prekinuo
Dolazak u 22h i predsoblje
Sutradan je dan nekako prošao, mada iskreno ne znam ni sama kako sam izdržala na poslu. Misli su mi celo vreme bile u kupatilu, na onom snimku i na svemu što me čeka. Kada je konačno došlo 22h, srce je počelo da mi lupa kao ludo.
Za ovu priliku sam obukla jednu crnu, preusku haljinu. Gore je bila zatvorenija, bez nekog velikog dekoltea, ali je zato dole bila toliko uska i kratka da mi je jedva padala preko mog velikog dupeta. Svaki put kad bih napravila korak, ona bi se podigla, ističući moje noge i zadnjicu na top nivou. Htela sam da izgledam provokativno, ali i da ga podsetim šta sve gubi ako onaj snimak ode mom mužu.
Tačno u deset sati, tišinu u kući prekinuo je oštar zvuk zvona na vratima.
Trgla sam se. To je on. Prišla sam ogledalu na brzinu, popravila kosu do pola leđa, udahnula duboko i krenula ka predsoblju. Kada sam povukla kvaku i otvorila vrata, Stefan je stajao tamo. 185 centimetara čiste mlađe energije. Ponovo je bio u onoj svojoj sivoj pamučnoj trenerci i crnoj majici koja mu je savršeno isticala ramena.
“Dobro veče, komšinice”, rekao je tiho, ulazeći u kuću bez poziva i zatvarajući vrata iza sebe. “Vidim, spremila se ti za mene.”
