“Sad te čuje ceo komšiluk, baš me briga!” – zarežao je, namestio se i bez ikakve najave se zario u mene do samog kraja, silovitije nego ikad pre.
“AAAAAAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHHH!!! STEFANÉÉÉÉÉÉÉÉÉÉ!!!”
Moj vrisak je probio zidove spavaće sobe i odjeknuo kroz celu kuću. Bol i neopisivo zadovoljstvo su mi se pomešali u stomaku, a glas mi je prsnuo od siline udarca. Stefan je odmah uhvatio brutalan, divljački ritam, a ja nisam mogla – niti sam želela – da se kontrolišem. Vrištala sam iz sveg glasa, glave zabačene unazad, dok je krevet škripao pod nama.
“AAAAAAAAAAAHHHHH!!! TOOÓÓÓÓ!!! UBIIIIII ME, STEFANÉÉÉÉÉÉ!!!”
“Slušaj kako vrištiš…” – prostenjao je, potpuno izbezumljen mojim glasom, dok me je svake sekunde udarao sve dublje i brutalnije. “Sve te čuju, jebo te bog, cela ulica te čuje!”
“NEKA ČUJU!!! AAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHHH!!! DAAAAA, JAČÉÉÉÉ, CEPAJ ME!!! AAAAAAAHHHHHHHHHH!!!”
Urlala sam bez ikakvog blama, gubeći dah, dok mi se telo grčilo pod njegovom težinom. Svaki put kad bi se njegove prepone silovito pljesnule o moje dupe, iz mog grla bi izleteo još glasniji, vreliji krik:
“AAAAAAAAAAAHHHHH!!! OOHHH MAJKO MOJA, TOOÓÓÓÓ!!! SVRŠAVAAAAAAAM!!! STEFANÉÉÉÉ, SVRŠAVAAAAM, AAAAAAAAAAAHHHHHHHHHH!!!”
Moje divlje vrištanje ga je prebacilo preko ivice. Uhvatio me je za kukove, podigao mi noge visoko na svoja ramena i krenuo u završnicu takvom brzinom da su mi se oči okretale. Soba je odjekivala od mog neprekidnog, histeričnog urlanja i njegovog teškog, zverskog disanja:
“AAAAAAAAAAAHHHHH!!! TO JE TO!!! TOOÓÓÓÓ!!! AAAAAAAHHHHHHHHHH!!!”
U sekundi kada je on pustio glasan, muški krik i počeo da svršava duboko u mene, ja sam se zatresla od najluđeg orgazma ove noći i pustila poslednji, predugački krik koji je bukvalno zatresao prozore:
“AAAAAAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH!!!”
Ležali smo tako nekoliko minuta, nepomični, dok nam se puls polako spuštao sa ivice ludila. Stefan je polako podigao glavu, sklonio mi nekoliko vlažnih pramenova kose sa čela i pogledao me, a u očima mu se, pored još uvek prisutnog uzbuđenja, konačno video i onaj realni strah.
“Znaš da je ovo bilo potpuno bolesno?” – šapnuo je promuklo. “Ako nas niko nije čuo na bazenu ili u kući… posle ovoga u sobi, čuli su nas sigurno.”
Nisam imala snage ni da odgovorim, samo sam se blesavo nasmešila, još uvek osećajući kako mi mišići na telu podrhtavaju.
U tom trenutku, tišinu noći prekinuo je zvuk koji nas je oboje zaledio na mestu.
Tup.
Zalupila su se ulazna kapijska vrata u dvorištu. A odmah zatim, začuo se smeh i glasni glasovi na stazi koja vodi ka kući – deca su se vratila iz izlaska ranije nego što smo očekivali.
Stefan je u sekundi skočio sa kreveta kao oparen, divlje gledajući oko sebe u mraku i tražeći svoj šorts koji je ostao ko zna gde.
“Jebote, dolaze!” – prosiktao je kroz zube, pokušavajući da u potpunom mraku nađe izlaz, dok je adrenalin ponovo počeo da nam udara u glavu, ali ovaj put od čistog panike.
“Stefané, odeća ti je dole u dnevnoj sobi!” – prosiktala sam u panici, skačući sa kreveta dok su mi se noge još uvek tresle od orgazma.
