U prizemlju su se začula ključna vrata. Moja ćerka i sin su ulazili u kuću, glasno komentarišući izlazak. Bilo je pitanje sekunde kada će upaliti svetlo u hodniku i naleteti na baru na parketu i Stefanov šorts bačen pored komode.
Stefan je opsovao kroz zube, potpuno go i dezorijentisan u mraku. Nije bilo šanse da siđe niz stepenice a da ga ne vide.
“Terasa!” – šapnula sam i gurnula ga prema balkonskim vratima spavaće sobe koja gledaju na zadnji deo dvorišta, suprotno od glavnog ulaza.
Otvorila sam vrata što sam tiše mogla. Noćni vazduh nas je presekao. Stefan je izašao na terasu, pogledao dole prema travi – visina je bila preko tri metra, ali ispod je bila mekana živa ograda i trava.
“Stefané, čekaj, tvoj šorts…” – zaustavila sam ga, ali bilo je kasno.
“Nema veze, bežim preko ograde!” – šapnuo je, prebacio noge preko gelendera i, uz prigušen uzdah, skočio pravo u mrak. Čuo se samo tupi udarac o lišće i travu, a onda brzi koraci koji nestaju prema obližnjoj kapiji.
U tom trenutku, sa stepenica se začuo glas mog sina: “Mama? Jesi budna? Nešto je lupilo gore?”
Srce mi je skočilo u grlo. Brzo sam navukla bademantil preko golog, još uvek vlažnog tela, rukom raščupala kosu da izgleda kao da sam spavala i otvorila vrata sobe taman kada je on zakoračio na sprat.
“Tu sam, sine… zaspala sam, pa me je promaja probudila i zalupila vrata od terase”, rekla sam najmirnijim mogućim glasom, iako mi je puls divljao na dvesta.
“Aha, dobro. E, znaš da ti je dole na komodi haos? Neka vaza je pomerena, a parket je skroz mokar, prokišnjava li nešto?” – pitao je, gledajući me sumnjičavo u polumraku hodnika.
“Ma kakvo prokišnjavanje, sine,” progutala sam pljuvačku, trudeći se da mi glas zvuči što opuštenije dok sam rukom čvrsto držala bademantil na grudima. “Bila sam u bazenu pre nego što ste došli, pa sam verovatno unela vodu kad sam ulazila u kuću. A za vazu… pa, u mraku sam zakačila komodu dok sam tražila peškir. Srediću ja to ujutru, ne brini. Ajde, kasno je, idite da spavate.”
On je samo slegnuo ramenima, još uvek malo sumnjičav, ali previše umoran od izlaska da bi dalje zapitkivao. “Dobro, laku noć”, promrmljao je i otišao prema svojoj sobi.
Tek kad su se vrata njegove sobe zatvorila, ispustila sam vazduh koji sam držala u plućima. Celo telo mi je drhtalo – mešavina čistog straha da nas ne otkriju i onog divljeg, bolesnog uzbuđenja koje me još uvek držalo.
Tiho, na prstima, sišla sam niz stepenice u dnevnu sobu. Upalila sam samo malo, prigušeno svetlo u kuhinji, tek toliko da vidim šta je ostalo iza nas. Prizor je bio dokaz čistog greha: bara na parketu, stvari na komodi potpuno isprevrtane, a pored nje – Stefanov šorts, zgužvan i mokar.
Brzo sam zgrabila šorts, sakrila ga u korpu za prljav veš u kupatilu, a onda krpom na brzinu obrisala pod i sredila komodu, pazeći da ne napravim nikakav šum. Dok sam brisala drvenu površinu, prsti su mi prešli preko ogrebotina koje sam ostavila noktima dok me je Stefan kidao. Prostrujala mi je jeza kroz kičmu.
Vratila sam se u krevet, ali oka nisam sklopila. Čaršavi su još uvek mirisali na njega, na hlor i na naš divlji seks.
