Brzo sam mu otkucala odgovor:
– “Rođaka, kažeš? Pa, moraćemo onda da odradimo još jedan porodični sastanak… Šta radiš danas posle 16h?”
Njegov odgovor je stigao u roku od trideset sekundi:
– „Čekam te na onoj autobuskoj stanici dve ulice niže od firme. Budi tačna.”
U tačno 16:10h parkirala sam auto malo dalje od stanice, u senci drvoreda. Jovan je samo uleteo na suvozačko mesto, zalupio vrata, a ja sam odmah stisnula kvačilo i dala pun gas, sklanjajući nas što brže iz vidika njegovih kolega. Dok sam menjala u brzinu, srce mi je već lupalo u grlu od čistog adrenalina.
“Gde ćemo?”, upitala sam ga, bacivši pogled na njega dok je skidao ranac. “Kod tebe je rizično, kod mene kući…”
“Idemo u teretanu kod tebe,” prekinuo me je hladnokrvno, sa onim svojim bezobraznom osmehom.
Pogledala sam ga u šoku, skrećući za trenutak pogled sa puta da vidim da li je uopšte normalan. “Jesi li ti lud, Jovane? Pa muž mi je u kući, danas ne radi popodne!”
“Pa šta? Rekla si da je teretana u podrumu i da ima poseban ulaz,” odgovorio je potpuno opušteno, kao da pričamo o odlasku na kafu. “U ovo vreme nema nikoga unutra. Kad uđemo, samo zaključaj vrata sa unutrašnje strane.”
“Ali Jovane, čuće nas…” započela sam, dok mi je kroz glavu prolazilo sećanje na moje sopstveno divlje vrištanje od preksinoć.
“Pa, onda budi tiha,” prekinuo me je ponovo, a glas mu je postao dubok i opasno seksi. “Nemoj onako da vrištiš kao prošli put.”
Pre nego što sam stigla bilo šta da mu odgovorim, njegova velika, topla ruka je skliznula sa menjača direktno na moje grudi. Uhvatio me je čvrsto za sisu preko tanke profesorske bluze, stisnuo me tako snažno da mi je dah zastao, i počeo palcem da mi trlja bradavicu koja se u sekundi naježila. Ta drskost, dok sam vozila 60 na sat kroz grad, potpuno me je izbezumila. Mokrina među mojim nogama se stvorila u sekundi.
Deset minuta kasnije, parkirala sam auto iza kuće. Tiho smo sišli niz betonske stepenice koje vode u podrumski deo gde je bila teretana. Unutra je bio polumrak, miris gume i gvožđa. Čim je Jovan zakoračio unutra, okrenula sam ključ u bravi i čula ono sudbonosno klik.
Bili smo zaključani. Moj muž je bio sprat iznad nas, a ispred mene je stajao klinac koji je jedva čekao da me ponovo uzme, ali ovog puta – u potpunoj, grešnoj tišini…
Jedva sam izvukla ključ iz brave, a Jovan me je već ščepao. Prislonio me je leđima uz hladna metalna vrata podruma i divlje me poljubio. Naši jezici su se prepleli u sekundi, a vazduh u toj zamračenoj teretani postao je previše vreo. Ruke su mu letele svuda po meni – strgao je moju profesorsku bluzu i brushalter, ostavljajući moje grudi potpuno gole. Spustio je glavu i krenuo pohlepno da mi ljubi i sisa bradavice, dok sam se ja izvijala uz vrata.
Od tog silnog naleta užitka, uspela sam samo tiho da izustim: “Uhh, mali…”
Nije gubio ni sekundu. Uhvatio me je za struk i odvukao do sprave za benč. Prebacio me je preko tapacirane klupe, tako da mi je gornji deo tela bio oslonjen na nju, a dupe podignuto visoko u vazduh, pravo ispred njega. Svukao mi je suknju i gaćice dole do kolena. Pogled na moju nagu, napetu guzu potpuno ga je zaludeo. Odjednom, podigao je svoju veliku ruku i iz sve snage me lupio tri puta zaredom po dupetu.
