Duže vreme sam radio u jednom hotelu. U to vreme sam studirao pa sam radio na recepciji jednog hotela da bi zaradio neku paru i imao za provod i sve što već ide uz te studentske dane. Radio sam preko omladinske zadruge pa to i nije bila neka para. Inače ne bih da ovo zvuči kao fraza koju svi pričaju ovde ali ovo je stvarno ISTINITA priča sa naravno izmenjenim imenima.
U našem sektoru su uglavnom bile žene, bili smo tu dvoje kolega i ja od muškaraca i još desetak žena, što starijih što mlađih. Sa tadašnjih 22 godine naravno da sam se više družio sa ovim devojkama koje su mlađe. Naravno da sam poštovao i ove starije. Krupan sam dečko, tada sa 95kg i 190cm visok. Nisam sad baš nešto prelep, nacrtan mišićima kao što se većina predstavlja u ovim pričama ali moglo bi se reći da sam lep dečko. Inače sam vredan, druželjubiv i ništa i mi nije teško da uradim, zato su me i gotivile i starije i mlađe koleginice. Kao u svakom mešovitom okruženju tu je bilo flertovanja, nabacivanja, ponekad se tu i rodi nešto više od samo kolegijalnog odnosa.
Kada sam se po preporuci prijatelja koji je radio u hotelu pojavio na razgovor za posao, razgovarao sam sa šeficom tog sektora koja se zove Valentina (izmišljeno ime). Standardna konverzacija za razgovor sa studentom koji hoće da zaradi nešto i koji nema nameru da se zadrži dugo na tom radnom mestu. Valentina je tada imala 34 godine, kratku crnu kosu, lepo lice, tamniji ten, lepo telo i veoma velike grudi. U radnoj uniformi nije izgledala tako izazovno, već kao obična udata žena koja radi i samo čeka kada će da ode kući i da nastavi da radi i da uslužuje supruga i decu. Meni su grudi zapale za oko čim sam je ugledao. Prosto ne može, a da se ne primete. Nije bila baš nešto preterano zainteresovana da me upozna, samo mi je rekla:
– radno vreme ti je popodne, ja sam tu prepodne svakog dana, a šef druge smene će te bolje uputiti u posao – Manje-više sam je slušao jer sam bio hipnotisan njenim grudima ispod džempera, jer se ona nije trudila da ih istakne previše, ali nije mogla da ih sakrije.
Radio sam tako u drugoj smeni i viđao sam je samo na kratko, jer kada ja dođem na posao prva smena ide kući, a uglavnom nama mlađima su samo davali zadatke ove druge žene koje dugo rade tu. Nekoliko meseci rada u drugoj smeni sam se muvao sa nekim koleginicama koje su mojih godina ali se ništa ozbiljnije nije desilo osim po nekog vaćarenja.
Jedan dan sam došao ranije na posao da bi razgovarao sa Valentinom o tome da li mogu ponekad da radim prvu smenu zbog obaveza na fakultetu. Iz prve nije pristala ali sam je zamolio i uz konstantaciju koleginice da sam dobar i vredan pristala je. Ona se tada spremala da završava smenu i nije joj bilo baš svejedno što je zadržavam. Kada je pristala rekao sam joj da sam joj veoma zahvalan i da ću probati da joj se odužim.
-ne treba ništa da mi se odužiš samo me ne smaraj više, pusti da idem kući.
Zbog te neke njene hladnoće, a može se reći i nadmenosti mi nije više bila tako privlačna, bar u tom trenutku. Ipak je ona obična recepcionarka, šta je umislila da je vlasnica hotela, pomislio sam u sebi, a možda je i umorna, ipak je kraj radnog vremena.
