“Ooo moj bože… Nensi!!! Pa ti me namerno ubijaš večeras!”
“Kakvo dupe imaš, bolesno… Kako je zategnuto, a kolika je… Ja ne znam kako ću preživeti dok ne dođeš.”
“Ovo radis namerno, priznaj! Prvo me ohladiš, pa mi pošalješ sliku od koje mi se vrti u glavi… Šta god želiš večeras, tvoj sam, samo mi dozvoli da dodirnem ovo sa slike.”
Samo sam se nasmešila, ugasila ekran i spustila telefon u torbicu. Ostavila sam ga da bulji u ekran i da mu ta slika gori pred očima dok ja privodim veče kraju na svadbi.
Negde oko pola dva iza ponoći, muzika je počela da se stišava, a moje koleginice sa posla, predvođene razuzdanom Anom, počele su da me vuku za rukav: „Nensi, nema kući, idemo na after u jedan opasan klub u centru, tek sad kreće ludilo!“
Nekada bih verovatno pristala, ali te večeri sam imala mnogo bolji, privatni afterparti u planu. Pogledala sam ih, nasmešila se i slagala da me noge od štikli previše bole i da jedva gledam na oči. Pozdravila sam se sa njima, izašla ispred restorana i pozvala taksi.
Dok me je taksi vozio kroz noć prema mom naselju, izvadila sam telefon i poslala mu samo jednu kratku poruku: “Stižem za deset minuta. Kreni polako ka meni. I zapamti – nema zvonjenja, budi maksimalno pažljiv da te niko od komšija ne vidi u ovo doba.”
Kada sam otključala vrata svog mračnog i praznog stana, skinula sam one proklete štikle i sa olakšanjem uzdahnula. Nisam stigla ni da upalim svetlo u hodniku, a na vratima se začulo jedva čujno, oprezno grebanje umesto kucanja.
Bukvalno se nacrtao za pet minuta.
Otvorila sam vrata, a u polumraku hodnika stajao je Luka. Disao je ubrzano, a miris njegovog parfema se odmah pomešao sa mojim. Na sebi je imao samo onu belu majicu i šorts sa slike, a oči su mu divljački sjajile dok me je odmeravao od glave do pete u toj uskoj haljini sa svadbe.
„Uđi brzo i zatvaraj vrata,“ šapnula sam autoritativno, povukavši ga za majicu unutra, dok mu je pogled bio zakucan za moj dekolte.
Uvela sam ga u dnevnu sobu, gde je svetlo bilo prigušeno, a kroz prozor je dopirala samo slaba ulična rasveta. Umesto da skinem haljinu, sela sam na ivicu kauča, prekrstila noge i pogledala ga onim svojim hladnim, zapovedničkim pogledom.
„Bole me noge od štikli, Luka. Klekni dole i izmasiraj mi stopala,“ rekla sam tiho, ali odlučno.
Mali me je pogledao kao u čudu, ali je bez ijedne reči poslušno kleknuo na tepih ispred mojih nogu. Uzeo je moje desno stopalo u svoje tople, zategnute ruke i počeo lagano da pritiska. Bio je toliko blizu da sam osetila njegov vreo dah na svojoj koži. Dok mi je masirao listove i stopala, pogled mu je stalno bežao na gore – pravo ka mojim velikim četvorkama koje su opasno kipele iz dubokog dekoltea haljine pri svakom mom uzdahu.
Držala sam ga na distanci punih pola sata. Namerno sam menjala položaj tela, dopuštajući mu da mi dodiruje noge sve više, dok mu je šorts bio toliko zategnut da je bilo bolno gledati. Molio me je pogledom, disao je sve dublje, a ruke su počele lagano da mu drhte.
„Nensi, molim te… izgoreću,“ šapnuo je odozdo, ne skidajući pogled sa mojih sisa.
