Mali je definitivno izgubio razum dok sam ga držala na distanci. Na ekranu su me sačekale dve nove slike od Luke i gomila poruka koje su stizale na svakih deset minuta.
Otvorila sam čet, a unutra – potpuno ludilo. Luka je očigledno otišao iz teretane i vratio se u svoj stan, ali se nije smirio. Na prvoj slici je ležao na krevetu, slikan odozgo. Bio je potpuno go, samo je prebacio mali peškir preko prepona, ali se ispod tog peškira ocrtavala brutalna, dugačka izbočina koja je otkrila da mu je kurac tvrđi od kamena. Na drugoj slici je bio krupan kadar njegovog lica – kosa mu je bila još vlažna od tuširanja, oči poluzatvorene od pohote, a prstima je držao donju usnu. Izgledao je grešno dobro, kao pravi mladi pastuv.
Ispod slika je stajalo nekoliko poruka, jedna gora od druge:
“Nensi, molim te, ne mogu više da čekam. Ne idem nigde, gledam tvoje sise i poludeću.”
“Znam da me namerno mučiš, ali ovo je mučenje… Molim te, reci mi da si krenula.”
Zadnja poruka je stigla pre samo pet minuta: “Ako mi ne odgovoriš za deset minuta, kunem ti se, sedam u auto i dolazim na tu svadbu da te izvedem pred svima.”
Pogledala sam njegove slike, osetivši kako mi se toplota širi telom, ali sam brzo nabacila onaj svoj hladni, zapovednički izraz lica. Neće me klinac od dvadeset i kusur godina ucenjivati i pretiti mi dolaskom na svadbu. Rešila sam da mu još jednom stavim uzicu oko vrata i pokažem mu gde mu je mesto.
Otkucala sam mu poruku, kratko i bez ijednog smajlija:
“Slušaj me dobro, Luka. Ako još jednom čujem te tvoje dečije pretnje i ako nastaviš da budeš tako dosadan i naporan, blokiraću te istog trenutka. I zaboravićeš da uopšte postojim, a kamoli da si ikada video moje slike. Jesi li me razumeo? Sa mnom se ne igra tako.”
Spustila sam telefon na sto i namerno pustila da prođe nekoliko minuta. Nisam htela ni da pogledam ekran odmah, iako sam krajičkom oka videla da je poruka pročitana iste sekunde.
Kada sam posle pet minuta uzela telefon, stigao je brdo paničnih poruka. Mali se potpuno usrao da je prešao granicu i da je sve upropastio:
“Izvini, Nensi, molim te! Neću više, kunem ti se… Samo me nemoj blokirati.”
“Pukao me je adrenalin, glup sam, ne zameri mi… Biću miran, pisaću samo ono što ti želiš. Samo mi nemoj uskratiti te slike i tvoj glas.”
“Molim te, reci mi da se ne ljutiš. Čekaću te mirno, makar to bilo i do jutra. Samo mi se javi…”
Pustila sam ga da se znoji još dobrih desetak minuta, a onda sam rešila da mu dam malo goriva za to čekanje. Htela sam da mu pokažem šta ga tačno čeka ako bude bio dobar i poslušan do kraja večeri.
Ustala sam sa stolice, lagano popravila usku haljinu koja mi je savršeno isticala bokove i ponovo otišla do onog mirnijeg dela hodnika blizu toaleta. Okrenula sam se leđima prema ogledalu, izbacila moju veliku, zategnutu guzu iz teretane u prvi plan i napravila jednu vrelu fotku preko ramena. Haljina se toliko pripila da se ocrtavala svaka oblina mog dupeta.
Vratila sam se za sto, otvorila naš čet i poslala mu sliku bez ijedne reči teksta.
Telefon je bukvalno počeo da vibrira u mojim rukama bez prestanka. Luka je bio na ivici nervnog sloma od uzbuđenja:
