Krv mi je strujala telom. Izgovorila sam se Ani da moram ponovo do toaleta, srce mi je lupalo dok sam ulazila u kabinu. Rešila sam da prihvatim igru.
Prvo sam stala ispred velikog ogledalu kod lavaboa i napravila jednu fotku gde mi se haljina pripila uz kukove, a onda sam ušla u kabinu da budem potpuno sama. Otkopčala sam gornji deo haljine tek toliko da oslobodim svoje bujne četvorke. Napravila sam nekoliko selfija izbliza – na slikama se jasno videlo moje našminkano lice sa grešnim osmehom i moje ogromne, jedre sise koje su prosto kipele iz brusa.
Poslala sam mu te slike uz poruku: “A šta kažeš na ovo, komšija? Jel ti se i dalje vežba?”
Telefon mi je bukvalno eksplodirao u rukama. Poruke su stizale jedna za drugom, Luka je potpuno izgubio glavu kada je video moje sise iz kabine.
“Isuse Hriste, Nensi… Pa ti nisi realna! Kolike su ti sise, poludeću… Sanjam ih mesecima, a sad kad ih vidim ovako slobodne, dođe mi da prođem kroz ekran!”
Odmah za tim je stigla još jedna poruka:
“Molim te mi reci da se ne vraćaš kasno sa te svadbe. Kada stižeš? Doći ću ispred tvoje kuće, čekaću te u mraku ako treba, samo da te vidim takvu.”
Pogledala sam se u ogledalo kabine, popravila karmin i lagano otpila gutljaj vode. Bila sam svesna koliko je mali napaljen, ali nisam htela da mu sve dam na tacni odmah. Volim kada muškarac moli, a pogotovo klinac koji misli da može sve na brzinu.
Otkucala sam mu hladan i izazovan odgovor:
“Polako, Luka. Ko je rekao da se uopšte vraćam kući večeras? Možda produžim sa društvom na neki afterparti, svadba je tek počela.”
Prošlo je jedva pola minuta pre nego što je stigao njegov paničan odgovor:
“Kako misliš produžavaš? Nensi, nemoj da me ložiš… Poslala si mi ovakvu sliku, ja ću da izgorim u stanu sam! Molim te, reci mi da dolaziš.”
Nasmešila sam se, kuckajući polako:
“Znaš kako kažu – strpljen, spašen. Dečko sa onakve slike iz teretane bi morao da ima malo više samokontrole. Ja se ne vraćam pre ponoći, a i kada se vratim, umorna sam. Trebaće ti mnogo bolja priča od te vattice na Instagramu da me ubediš da te pustim unutra.”
“Uradiću šta god želiš, samo mi daj šansu večeras… Nećeš morati prstom da mrdneš, samo me pusti da budem blizu tebe” – napisao je, a ja sam videla kako mu ruka drhti kroz reči.
“Videćemo, komšija. Možda ti se posreći ako budeš dobar i strpljiv. Javiću ti se kad budem kretala, a do tada – budi miran” – poslala sam mu, ostavljajući ga da visi u neizvesnosti.
Atmosfera na svadbi je dostigla vrhunac, muzika je bila preglasna, a alkohol je tekao u potocima. Svi su skakali, a Ana me je stalno vukla za ruku da igramo. Međutim, posle dobrih sat vremena skakanja u onim mojim najvišim, najelegantnijim štiklama, noge su počele opasno da me bole. Osetila sam da mi stopala bride i da mi hitno treba predah.
Izvinila sam se društvu, prošla pored razigranih gostiju i sela za naš sto koji je u tom trenutku bio poluprazan. Odahnula sam, zavalila se u stolicu i lagano protrljala zglobove, a ruka mi je automatski krenula ka torbici. Izvadila sam telefon, a ekran je svetleo od obaveštenja.
