Vratili smo se se na šalter, rekli policajcu gdje ćemo odsjesti. Upisali sve podatke i napokon izašli iz aerodroma. Uzeli smo taksi i nakon 20 minuta došli u hotel.
Bio je to mali hotel nedaleko centra grada. Ljubazna recepcionerka je najprije pregledala dokumente i pronašla rezervacija zatim nam je objasnila da ne smijemo napuštati peti kat. Doručak, ručak i večera će nam biti dostavljeni u sobu prema dnevnoj ponudi a ako želimo nešto drugo možemo izabrati i javiti na recepciju sat vremena prije. Kava, čaj i voda su posluženi na hodniku a tu se također nalaze čisti ručnici i posteljina. Na samom kraju hodnika nalazi se balkon gdje se može boraviti na zraku. Dala nam je ključ i uputili smo se prema liftu.
Ja – Čekaj, dala je jedan ključ? Šta ćemo biti u istoj sobi?
Mama – Pa očito nam je Jiri uzeo dvokrevetnu sobu.
Taj podatak mi se baš nije sviđao. Kad već moram biti zatvoren u sobi volio bih da sam sam. Ubrzo je slijedio novi šok. Čim smo ušli u sobu vidio sam da postoji samo bračni krevet.
Ja – Pa šta je sad ovo? Zašto nema dva odvojena kreveta?
Mama – Hm, ne znam. Malo je nezgodno Valjda je tu takva dvokrevetna soba.
Ja – A jbt.
Mama – Ne psuj! Bilo bi mi neugodno sad zvati Vericu da nam treba druga soba a Jiri je sve platio…
Ja – Pa šta ovi Česi misle da samo parovi dolaze u hotele…
Mama – Ma daj smiri se. Krevet je dovoljno velik da oboje spavamo tu bez problema.
Ja – Pa baš i nije.
Mama – Ako treba ja ću spavati na podu samo ne stvaraj probleme.
Ja – Ma ne. Nećeš spavat na podu.
Nekako sam se uspio smiriti i prihvatio činjenicu da ću 5 dana spavati s njom u istom krevetu. Ništa me više nije moglo iznenaditi i šokirati.
Smjestili smo se, tuširali se… Ponuda tv kanala nije bila loša a srećom sam ponio laptop pa smo imali izbor filmova, igrica i ostalih stvari za zabavu. Spojio sam se na wi fi i pretraživao internet a ubrzo je stigla večera.
Osoblje je pokucalo na vrata i predali nam tacne sa hranom i pićem. Hrana je bila zadovoljavajuća. Inače ja bih pojeo svoju porciju i pola mamine. Jedino sam imao zamjerku što bi poslužili samo jednu krišku nekakvog kiselog kruha.
Nakon večere svatko od nas je bio zauzet u svom svijetu poziva, poruka i socijalnih mreža, a onda smo pronašli nekakav film i počeli gledati, ali umor i stres su napravili svoje pa kraj filma nismo dočekali nego smo oboje zaspali. Krevet je zaista bio udoban i ne pamtim kada sam zadnji puta spavao ovako dobro. Probudilo nas je kucanje na vrata i posluživanje doručka nakon čega smo se opet posvetili svatko svojem virtualnom svijetu sve do ručka.
Ajme, toliko hrane i samo ležanje u krevetu… Nakon ovog trebat će mi opet puno vježbanja, nekakva dijeta jer ovako ću postati debela prasica – Rekla je mama i stavila ruke na stomak.
Pogledao sam prema njoj. Dobro, ona je možda malo punija ali onako u lijepom smislu. Ne mogu zamisliti kakva bi bila da je mršava. Ovako je čisto ok, ne mogu je zamisliti drugačiju. Nisam znao što da joj odgovorim. Naravno da neću reći – da debela si i trebaš na dijetu. A sigurno neću ni lagati i reći joj da je mršava kao cura od 20 godina. Rekao sam joj ono što i jeste.
