Nisam ništa pitao. Samo sam rekao:
– “Idemo kući”
I krenuli smo niz hodnik, kao i svaki put do sada — ali ništa više nije bilo kao pre.
***(Ostatak ove scene neću objavljivati, jer nije erotski i bavi se iskorišćavanjem nemoćnog lica i govori o obljubi zloupotrebe položaja)***
Sutradan posle ponovljenog gnusnog čina učitelja nad njegovom učenicom Lenom, njena majka Ivana je tog dana izašla iz kuće ranije nego obično. Imala je na sebi crnu usku haljinu sa otvorenim dekolteom, a ispod nje crne najlonke.
Nije rekla Leni gde ide. Nije to bio razgovor koji je mogla da objasni naglas, čak ni sebi do kraja. U ogledalu se zadržala duže nego ranije. Ne iz taštine. Nego iz potrebe da izgleda „spremno“. Kao neko ko ima kontrolu nad situacijom, čak i ako je u sebi nije imala.
U kancelariji je bilo tiho. Previše tiho za prostor gde se donose odluke koje utiču na druge ljude. Dragomir ju je dočekao kao da je očekivao. Bez iznenađenja. Bez nelagodnosti. Kao neko ko veruje da već zna razlog dolaska.
– “Opet ste došli”, rekao je mirno.
Ivana nije sela odmah. Ostala je da stoji, držeći torbu uz sebe. Sise i guza su joj se ocrtavale, što je to napalilo matorog učitelja Dragomira
On je lagano klimnuo glavom, kao da razume temu, ali ne i težinu.
– “Pretpostavljam da je reč o Vašoj ćerci Leni.”
Ta rečenica je bila ključ i u isto vreme test. Ivana je tada shvatila nešto neprijatno jasno, on nije video sebe kao problem.Video je sebe kao nekoga ko upravlja situacijom.
– “Rekao si da više nećeš dirati moju ćerku”, rekla je Ivana kroz zube kipteći od besa.
– “Rekao sam”, odgovorio je.
Ta pauza posle toga bila je duža nego što je trebalo. Jer oboje su znali da nije istina.
– “Pa sam porekao” – odgovorio je učitelj izopačenim tonom koji je samo povećavao tenziju u prostoriji.
Ivana je prvi put osetila da se razgovor ne vodi između dvoje ljudi koji traže rešenje nego između dvoje ljudi koji pokušavaju da pomere granicu odgovornosti.
– “Moja ćerka nema i dalje mira od tebe”, rekla je. “Ne treba da se ophodite tako prema njoj bez obzira da li zna da uradi neki zadatak pred tablom ili ne”
Dragomir je na trenutak skrenuo pogled ka prozoru. Kao da razmišlja o formi, ne o suštini.
– “Neke situacije nisu tako jednostavne kako izgledaju.” – rekao je smirenim tonom, pa prišao Ivani.
U tom trenutku Ivana je shvatila da razgovor nije o zaštiti njene ćerke. Nego o kontroli štete — i o tome ko će snositi veće posledice da li ona ili njena ćerka
– “Ovo ide dalje ako bude moralo, kao prošlog puta”, rekla je Ivana konačno približavajući svoja usta učiteljevim sa ciljem da ga poljubi.
Njegov pogled se vratio na nju, njeno telo i njene sise.Sada je bio hladniji nego na početku razgovora.
– “A šta tačno misliš da će se desiti ako ide dalje?” – pitao je mirno, a Ivana ga je poljubila i on nju krenu da ljubi pa je položio na katedru.
– “Pa evo, da rešimo ovaj slučaj ako može na ovaj način, pošto ne vidim da ima vajde da se svađamo, da te prijavljujem policiji ili da te tužim jer si uznemiravao moju ćerku” – reče Ivana flertujućim glasom.