Ljubiša je nastavio da jebe Ivanu (Leninu majku u pičku otpozadi) koja je bila zadremala pa se probudila.
Tada ju je blago povukao za crnu kosu kosu, a zatim je pomazio po guzi i pljesnuo je.
“Pljas” – odjeknulo je sobom.
„Mmmmmm Ivana….nisam ni pomislio da ćemo nas dvoje da završimo u krevetu….mmmmmmmm !!!!“
„Aaaaaaaaaaahhhh….ni ja Ljubišo“ – viknula je Ivana“
„Oooohhh…kako dobru guzu imaš Ivana…mmmmmmmm“
„Aaaaaaahhhhh….i ti imaš dobru kurčinu Ljubišo“
Jebao ju je punim tempom Ljubiša otpozadi, dok su za to vreme oboje uzvikivali i tepali jedno drugom sa dosta napaljenosti i požude.
„Ooooooooohhhhh…..oooooohhhhhh….mmmmmmmm….taakkkooo….taaakoo….nabijaj ga što dublje u mene….tooooo….toooooo….aaammmmmm !!!!“
„Rrrrrrr….nisi svesna koliko si dobra Iko….mmmmmmmm !!!!“ – zarežao je lekar pa rekao.
Inače oboje su bili pijani i odvaljeni od vina. Ivani je malo falilo pa da zaspi, dok je Ljubiša i dalje bio neumoran kao razjareni bik i jebao je Ivanu sve grublje i sve divlje.
Ivana je po godinama mogla Ljubiši da bude ćerka, a on njoj otac, jer je razlika u godinama među njih je bila preko 20 godina.
Tako silovito ju je jebao, da je Ivana, onako pijana sve glasnije vikala i jecala, bez obzira što je pijana.
„Aaaaaaaaahhh….aaaaaaaaaaaahhhh….aaaaaaaaaahhhhh !!!” – vikala je i jecala Ivana
„Mmmmmmm….kako dobru pičku imaš Iko….rrrrrrrr !!!” – promumlao je i zarežao Ljubiša
„Ooooooooohhh Ljubo….kako me dobro burgijaš svojom alatkom….mmmmmmmm !!!“
I tako jebali su se Ivana i Ljubiša u njegovoj spavaćoj sobi, a vreme je prolazilo. Prošlo je 12 sati. U sobi je tiho svirao gramofon. Napolju su krošnje oraha šuštale na vetru.
A između njih dvoje ostalo je nešto što nije moglo lako da se objasni — ni kao ljubav, ni kao slabost, ni kao greška. Samo kao trenutak u kome su dvoje usamljenih ljudi pokušali da pronađu zaboravljeni osećaj bliskosti.
Za to vreme, u drugom selu Lena je te večeri ležala budna na starom kauču u sobi svoje bake Stojanke i dede Novice.
Pored nje je spavala mlađa sestra Slađana, mirno, sklupčana uz zid, kao da je potpuno zaštićena od svega što postoji van tog sela i te kuće. Ali Lena nije mogla da zaspi.
U grudima joj je postojao nemir koji nije umeo da stane, čak ni daleko od škole, od hodnika, od učionica i svega što ju je poslednjih nedelja pratilo. Kuća je bila stara i puna zvukova.
Sat u dnevnoj sobi otkucavao je sporo. Negde napolju čulo se povremeno lajanje pasa iz komšiluka. A kroz otvoren prozor ulazio je miris trave i vlažne zemlje posle večernje rose.
Lena se okretala po krevetu pokušavajući da umiri misli. Ali što je više pokušavala — misli su bivale sve glasnije.
U jednom trenutku ustala je tiho da ne probudi Slađanu. Drveni pod je blago škripao pod njenim koracima dok je išla prema toaletu na kraju hodnika. Kuća je bila u polumraku. Samo je slaba svetlost sa ulice prolazila kroz zavese. Tada je zastala. Iz bakine sobe dopirali su tihi šumovi. Prigušeni glasovi. Pomeranje kreveta koje je ritmično škripalo kroz zidove stare kuće.