Ivan je bio jedan od najmanje dece u razredu i ceo život je bio nežan i povučen. Njegova majka, brinula je o njemu koliko je mogla od kada ih je otac napustio. Bez nuške ruke u kući, Ivan iakoje imao sve što mu je bilo potrebno, nikad nije imao čvrstu vodilju u životu i iako obasut majčinom pažnjom, bio je česta meta školskih siledžija.
Zorica, njegova majka, žena u 30 im godinama, veoma lepa i držeća gledala je da sina zaštiti koliko je mogla. Ali relacija kuća-posao davala joj je malo vemena da se posveti sinu. Ivanu čak ni kod kuće često nije bilo bolje. Kada ih je otac napustio, morali su da se presele u loš kraj grada, gde su živeli socijalni slučajevi, šibicari i ukratko dno društva.
Ivanu je tek tu nastao problem što nikako niej mogao da se uklopi u to društvo. Klinci i mladići smatrali su ga maminim dečkom, i često čak i kada su se družili sa njim zadirkivali su ga i podsmevali mu se, posebno imajući pik na njegovu razvedenu majku. Govorili su mu i često zbijajući šale kako mu je majka dobra pička, kako sigurno volid a se kara i da prima kurac čim je raspuštenica. Ivanu je to hjako smetalo, posebno što je voleo majku veoma puno.
Najgora su bila starija deca i mladići, posebno dva brata Goran i Stevica. Oni su živeli u poleguši na kraj ulice, u potpuno zapoštenoj kući i dvorištu punog raznog djubreta. Njih je napustila majka i živeli su sa ocem propalicom i pijancem koji ih je i njih potpuno zapustio.
Imali su pik na Ivana i njegovu mamu, često sedeći na klupi na košarkaškom terenu u ulici gde su se i lokalna deca i probisveti skupljali, zviždali su i dobacivali Ivanu i njegovoj majci kada su prolazili pored. Govorili bi stvari kao “Maco, gde si krenula, ostavi klinju kući i doći n ateren da se malo zabavimo!” ili su komentarisali njeno dupe ili sise, sve jedno.
Zorici je to strašno išlo n aživce i samo bi frknula na ta njihova lascivan dobacivanja, stegla jače Ivana za ruku i požurila kući. Ivan je pitao majku da li joj to smeta, a ona je govorila kako su to probisveti i mala djubrad koja ne mogu da budu bolja od oca propalice.
Ivan medjutim, niej imao da mogućnost da se druži sa drugom decom, već je morao sa dcom iz ulice. Često bi i on bio meta verbalnog ponižavanja i zadirkivanja, opet najčešće zadirkujući ga za majku.
Kada joj se požalio, ona je rekla da će ona sve to da sredi i da će da im jebe mater svima., ako ga diraju.
Ivan niej sve ni govorio majci jer se sramotio, nije želeo da prizna da je slabić i da ne ume ni da odgovorio. Često bi popio šamar od starijih posebno od Gorana i stevice koji bi ga zaustavili na ulici ili na terenu, opkolili ga i počeli da ga muče bezopbraznim pitanjima:
– Jeli Ivice, kaži ti nama, da li tvoja keva voli da se jebe?
– Nnnn e, na znam, pusti te me neću da tako pričam….
Držali bi ga tako u “sendviču da ne može da se makne ili pobegne
– Ma pogledaj sise i bulju ima, pa kad stavi štiklice sigurno se vraćala sa kurčine nekog jebača…
Nije stalno baš bilo tako, kada bi ga smotali tako, trpeo je sve dok nije morao da se požali mami, a onda bi narednih par sedmica dva brata nestala iz njegovog života, pa se ponovo vratila, pa opet kada preteraju i on se požali mami, opet nestala i tako u krug.
Kako sam izdrkao na ovu priču!!!
Uhhh i ja!!!