Mama i siledžije

Ivan je bio jedan od najmanje dece u razredu i ceo život je bio nežan i povučen. Njegova majka, brinula je o njemu koliko je mogla od kada ih je otac napustio. Bez nuške ruke u kući, Ivan iakoje imao sve što mu je bilo potrebno, nikad nije imao čvrstu vodilju u životu i iako obasut majčinom pažnjom, bio je česta meta školskih siledžija.

Zorica, njegova majka, žena u 30 im godinama, veoma lepa i držeća gledala je da sina zaštiti koliko je mogla. Ali relacija kuća-posao davala joj je malo vemena da se posveti sinu. Ivanu čak ni kod kuće često nije bilo bolje. Kada ih je otac napustio, morali su da se presele u loš kraj grada, gde su živeli socijalni slučajevi, šibicari i ukratko dno društva.

Ivanu je tek tu nastao problem što nikako niej mogao da se uklopi u to društvo. Klinci i mladići smatrali su ga maminim dečkom, i često čak i kada su se družili sa njim zadirkivali su ga i podsmevali mu se, posebno imajući pik na njegovu razvedenu majku. Govorili su mu i često zbijajući šale kako mu je majka dobra pička, kako sigurno volid a se kara i da prima kurac čim je raspuštenica. Ivanu je to hjako smetalo, posebno što je voleo majku veoma puno.

Najgora su bila starija deca i mladići, posebno dva brata Goran i Stevica. Oni su živeli u poleguši na kraj ulice, u potpuno zapoštenoj kući i dvorištu punog raznog djubreta. Njih je napustila majka i živeli su sa ocem propalicom i pijancem koji ih je i njih potpuno zapustio.

Imali su pik na Ivana i njegovu mamu, često sedeći na klupi na košarkaškom terenu u ulici gde su se i lokalna deca i probisveti skupljali, zviždali su i dobacivali Ivanu i njegovoj majci kada su prolazili pored. Govorili bi stvari kao “Maco, gde si krenula, ostavi klinju kući i doći n ateren da se malo zabavimo!” ili su komentarisali njeno dupe ili sise, sve jedno.

Zorici je to strašno išlo n aživce i samo bi frknula na ta njihova lascivan dobacivanja, stegla jače Ivana za ruku i požurila kući. Ivan je pitao majku da li joj to smeta, a ona je govorila kako su to probisveti i mala djubrad koja ne mogu da budu bolja od oca propalice.

Ivan medjutim, niej imao da mogućnost da se druži sa drugom decom, već je morao sa dcom iz ulice. Često bi i on bio meta verbalnog ponižavanja i zadirkivanja, opet najčešće zadirkujući ga za majku.

Kada joj se požalio, ona je rekla da će ona sve to da sredi i da će da im jebe mater svima., ako ga diraju.

Ivan niej sve ni govorio majci jer se sramotio, nije želeo da prizna da je slabić i da ne ume ni da odgovorio. Često bi popio šamar od starijih posebno od Gorana i stevice koji bi ga zaustavili na ulici ili na terenu, opkolili ga i počeli da ga muče bezopbraznim pitanjima:

– Jeli Ivice, kaži ti nama, da li tvoja keva voli da se jebe?

– Nnnn e, na znam, pusti te me neću da tako pričam….

Držali bi ga tako u “sendviču da ne može da se makne ili pobegne

– Ma pogledaj sise i bulju ima, pa kad stavi štiklice sigurno se vraćala sa kurčine nekog jebača…

Nije stalno baš bilo tako, kada bi ga smotali tako, trpeo je sve dok nije morao da se požali mami, a onda bi narednih par sedmica dva brata nestala iz njegovog života, pa se ponovo vratila, pa opet kada preteraju i on se požali mami, opet nestala i tako u krug.

I ivan je morao da ćuti i trpi sve to, ali na kraju bi ga pustili i on bi otišao ili nastavio da se igra. Jednog dana, već je bilo veče i poslednji zrnaci sunca bili su na nebu koje je sve brže obuhvatalo crnilo. U zapuštenoj ulici bilo je svega par svetiljki na ulicama, i Ivan se vraćao kući. Vozio se sa biciklom i braća su mu prišla, već su se gledala medjusobno i klimala pokvareno se smeškajući u pravcu Ivana koji nije mogao da ih izbegne jer su ga uhvatili rukama za korman bicikla. Sedeli su na terenu pili pivo, i čekali neku žrtvu. A to je opet bio Ivan.

– Mali, pa gde bežiš…nemoj mamu da ljutiš neće moći da se elpo jebe, biće nervozna – reče Goran

– Ma voli ona bato, da se jebe neće ovaj mali da joj smeta, garant u kuću dovodi švalere kad je on u školi, ma pune je kurčevima, jel tako Ivice? dodao je Stevica.

Smejali su se Ivanu u lice i to pokvareno.

– Ma jedite govna! Prekipelo je ivanu i dva brata se pogledaše otvorenih usta:

– Auuuuu mali pa jebaćemo ti mater sada za ovo, i Goran, krupniji od braće odalami rukom šamarčinu Ivanu da mu je glava okrenula s ena drugu stranu. Onda ga je dočekao Stevica i opalio mu još jednu šamarčinu.

– Jell se tako priča s astarijima, pizzdo mala? I počeli su da mu se smeju.

Ivannu su od šamara i muke pošle suze na oči, ali na njegovu sreću braća su se sklonila i uz grohot smeha pustila ga da uplakan ode gurajući bicikl kući.

Stranice: First -- 1 -- 2 -- 3 -- ... -- Next → -- Last

Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare