Nismo spavali uopšte. Jeli bismo na brzinu, goli u kuhinji, a onda bi me on ponovo ščepao na podu ili preko stola. Za ta dva dana, Mladen je svršavao u mene bezbroj puta, punio me do vrha, a ja sam svaki put sa uživanjem osećala kako me njegov vreli sok zaliva iznutra.
Nakon svih tih poza i sati neprekidnog krljanja, na trenutak smo se smirili. Ležali smo skroz goli na krevetu, znojavi i iscrpljeni, lagano se mazeći i hvatajući vazduh. Mislila sam da smo izvukli i zadnju kap snage jedno iz drugog. Mladen me je privukao bliže, prešao mi rukom preko boka, a onda mi je, gledajući me pravo u oči, tiho i uzbuđeno šapnuo na uho ono što nijedan muškarac do tada nije smeo:
“Katarina… moram da te pitam nešto… Mogu li da te jebem u dupe? Izluđuje me tvoja pozadina od prvog dana…”
Pogledala sam ga, a u meni je eksplodiralo takvo oduševljenje da mi se osmeh sam razvukao preko lica.
“Jaooo, mali… pa ja sam samo čekala trenutak kada ćeš to da me pitaš!”, rekla sam bolesno napaljenim glasom, dok mi je pica ponovo pustila sok.
Ta moja rečenica ga je u sekundi pretvorila u zver. Mladen je ponovo divlje podivljao, a onih njegovih osamnaest centimetara je skočilo kao oprugo. Ščepao me je za ruke, bukvalno me podigao sa kreveta i odvukao do velike drvene komode u uglu sobe. Grubo me je naguzio preko nje, prislonivši mi stomak i grudi uz gornju ploču, dok mi je dupe ostalo maksimalno istureno i ponuđeno.
Osetila sam vreli vrh njegove mrcine kako mi pritiska uski, nikada dirnuti analni otvor. Adrenalin mi je lupao u grudima.
“Mladene… polako, mali… molim te, prvi mi je put, nežno…”, prošaputala sam u panici.
Ali nije vredelo. Mladen je bio previše divlji i previše napaljen da bi slušao. Uhvatio me je čvrsto za bokove, napeo se i u jednom jedinom, silovitom trzaju mi ugurao celu onu svoju mrcinu od osamnaest centimetara pravo u dupe!
“AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHHHHHHHHHHH!!! ISUSEEEE!!! JAOOO MLADENEEE!!!”, vrisnula sam nikada jače u životu, a krik mi je proparao celu kuću dok su mi suze momentalno vrcnule na oči od siline i bola. Imala sam osećaj da me cepa na pola, da mi prolazi kroz stomak.
Nije stajao. Kada je osetio koliko je unutra usko i vrelo, potpuno je izgubio razum. Uhvatio je onaj svoj ubilački, sportski ritam i krenuo besomučno da me puni u guzu. Zidovi su odjekivali od našeg ludila – on se drao i stenjao od užitka koji ga je lomio, a ja sam vrištala i plakala od mešavine bolesnog bola i najperverznijeg zadovoljstva koje sam ikada osetila. Svaki udarac o moju pozadinu je bio kao strujni udar.
“Ufffff… Katarinaaa… kako te steže… ufffff, bolesno je dobrooo!”, urlao je on, zakucavajući se do samog korena bez milosti.
Nakon par minuta tog najljućeg divljanja, Mladen je ispustio blesav krik, zario mi prste u kukove da mi ostanu modrice, i divljački mi svršio duboko u dupe. Ispalio je sve do poslednje kapi unutra, a onda se samo srušio preko mojih leđa. Pao je na mene, skroz gotov, bez ijednog promila snage da se pomeri.
Sutradan ujutru, kada je došlo vreme da se deca vrate sa ekskurzije, jedva sam ustala. Svaki korak je bio živa muka. Cela pozadina mi je bridela, a ja bukvalno nisam mogla da hodam kako treba, nego sam se pitala kroz kuću kao prebijena, sa bolnim ali bolesno ponosnim osmehom na licu.
