Bela tečnost je istog trenutka odletela na dno case. Nisam sigurna da li je to trebalo da se desi, ali čim su kocke leda krenule da se tope, rastvorile su spremu i moj mohito je sve manje ličio na Mačo mohito, a sve više na običan koktel bez sperme. Mogla sam bez problema da ga poslužim svojim najvećim neprijateljima i nikada to ne bi saznali.
Isprva jeste imao pomalo čudan ukus, ali sam se navikla nakon nekoliko gutljaja. Moram biti iskrena ovde – pomogla je činjenica da sam udata za donatora sperme. Nisam sigurna da bih mogla da popijem ovaj koktel bez znanja o njenom poreklu. To može biti stvar psihologije – prosto me užasava situacija u kojoj ne znam šta jedem ili pijem, bez obzira o čemu se radi.
Mačo mohito je bio dovoljno pitak da poželim da još malo eksperimentišem sa spermom. Izabrala sam recept za palačinke sa šunkom, sirom i spermom, koje sam napravila dan nakon koktela kako bih svom donator dala malo vremena da odmori. Priprema tečnosti je bila prilično jednostavna – pomešala sam jedno jaje sa čašom brašna I još jednom čašom mleka. Za sad je sve ok.
Univerzalna je istina da prva palačinka ne može da ispadne dobro.Moja se tvrdoglavo zalepila za tiganj i morala sam da je bacim. Druga je već ispala dobro i bila je zlatno rumena sa obe strane. Dodala sam punjenje od šunke, sira i sperme i time uvila palačinku.
Prevrnuo mi se stomak od mirisa podgrejane sperme. Da nije bilo tog odajućeg mirisa, palačinka bi mogla da prođe kao regularna, jer je filing u potpunosti upio svu spermu. Ali taj miris, čoveče. Nije bilo načina da mu pobegnem. Nakon što sam pojela pola palačinke, odlučila sma da ostavim mesta za desert.
Volim puding i kako nikada pre nisam pravila španski kolač ovo je bio veliki momenat za mene. Karamelisala sam šećer i nasula ga u jedan pleh. Potom sam umutila mleko, jaja, cimet i šećer sa supermom i to sipala u isti pleh. To se kuvalo neko vreme, pa sam prevrnula kolač naopačke. Malo se raspao, ali šta ima veze. Trud je ono što se računa.
Ovo je bio momenat ponosa za mene, iako je grozan miris vruće sperme zamalo sve ponovo uništio. Ovaj put je miris cimeta preovladao i prikrio većinu gadosti. Ukus je bio ok – malo preslatko za moj ukus, ali ne posebno čudan i spermast.
Budite sigurni, nikada više neću koristiti spermu u svojoj kuhinji. Kakve god bile navodne koristi, držaću se svoje regularne borbe da postignem običnih pet obroka dnevno. Voće, povrče, ta neka priča. Probala sam i mogu iz iskustva da kažem da spermi nije mesto u mojoj kuhinji.
