– Aha… A… Odakle si ti? Polako sam se opuštao.
– Iz Novog Sada! Rekla je uz osmeh.
– Znao sam! Rekao sam.
– Kako? Pitala je i ponovo se osmehnula.
– Pa po naglasku. Rekao sam i uzvratio joj osmeh.
Nastala je tišina, smeškali smo se jedno drugome. Morao sam nešto da progovorim da se ne bi okrenula i otišla.
– Imaš predivan osmeh! Rekao sam, onako na brzinu i taman kada sam pomislio kakav sam kreten ona je odgovorila:
– Znam!
Ponovo je nastala tišina, samo smo se gledali i smeškali. Iako sam ponovo hteo nešto da izgovorim i prekinem tu tišinu jednostavno nisam imao hrabrosti. Nisam hteo da ponovo lupim nešto pa da devojka pomisli da sam kreten.
– Ja sam Elena! Rekla je pruživši mi ruku.
– Igor… Odgovorio sam i prihvatio njen pozdrav.
– Večeras ću biti na plaži oko jedanaest, pravimo žurku na plaži… Noćno brčkanje… Pa… Dođi ako hoćeš… Rekla je i okrenula se i otišla.
Ostao sam skamenjen dok sam gledao za njom. Devojka me totalo zaintrigirala. Imao sam hiljade pitanja za nju a ona je jednostavno odšetala od mene. Kada se udaljila, otprilike do one klupice sa koje je došla do mene lagano se okrenula i nasmešila mi se. Umalo nisam pao u nesvest. Osećao sam se kao da sve ovo sanjam, kao da sam u nekom lošem američkom tinejdžerskom filmu i da ći se svakog trena probuditi. Nisam se probudio, jedino se moja kita probudila pod mojim šorcem. Ta devojka me je napalila, naložila me kao smederevac za nekoliko minuta. Celoga dana sam razmišljao o njoj. Znao sam da joj se dopadam i da će biti nečega. Ovo letovanje i nije toliko loše, pomislio sam ali me je kopkalo to njeno društvo. Ko su oni, kakvi su, da nisu neke budale pa će da me razvale od batina kada se pojavim na toj žurci na plaži i priđem Eleni…
Dan je bio dug kao godina, nikako se nije smrkavalo a ja sam jedva čekao da ponovo vidim Elenu. Ćale i keva su provalili da sam raspoloženiji nego proteklih dana i zaključili su da sam upoznao neku devojku pa sam se oraspoložio. Pravio sam se lud ali kada sam krenuo da „prošetam“ negde oko pola jedanaest, shvatili su da su ipak u pravu. Bukvalno sam odskakutao do plaže. Onako iz daleka sam tražio neko dešavanje na plaži međutim osim nekoliko ljudi na plaži nije bilo nikakve žurke. Onako razočaran gazio sam po vodi vraćajući se u pravcu kampa. Kada sam već ugledao ulaz u kamp i izgubio svaku nadu, ugledao sam grupicu ljudi koji su iz kampa hodali ka meni. Smejali su se i pričali glasno. Nekako sam pretpostavio da je u toj grupici i Elena. Tek tada sam shvatio kako je to neprijatna situacija. Toliko je očigledno da sam se napalio na Elenu da sam stigao pre njih na njihovu žurku. Ne samo da će mi se Elena smejati, već i njeno društvance. Bukvalno sam se skupio ne bi li jednostavno prošli kraj mene pa da zapalim u kamp.
– Igore! Začuo sam Elenu iz grupe. Hteo sam da skočim u more.
– Ej… Elena… Nekako sam progovorio.
– Šta radiš? Pitala je a ostali su stajali iza nje.
Misli su mi proletale kroz glavu, šta da kažem a da ne ispadnem kreten. Iako su u pitanju bile sekunde, meni su trajale čitavu večnost. Gledao sam njeno društvo, dva tipa, Elena i još dve devojke. Prepoznao sam onu koja je bila sa Elenom pre nego što smo se upoznali.
