I onda… jebote. Sanja. Stajala je iza pulta, pomalo starija, bore oko očiju, kosa još uvijek crna ali sa par sedih, ali tijelo… bože, tijelo. Grudi još bujnije, dupe još pozamašnije, u onoj uskoj suknji koja je ocrtavala svaku krivinu. Džepna venera, ali sada zrela, sočna, kao vino koje je odležalo. “Dobar dan”, rekoh, glas mi je zadrhtao. Spustila je naočare na vrh nosa, pogledala me – i bljesak. Prepoznala me je odmah, oči su joj se raširile na sekund, a onda se ukočila, postala ohola kao nekad. “Šta hoćeš?”, upitala je hladno, ali ja sam vidio – vidio sam kako joj se bradavice dižu pod bluzom, kako se grize za usnu.
Pričao sam o djeci, o toj slatkoj simpatiji između naše djece, a ona je slušala, kimajući, ali oči su joj lutale po meni. Ponudio sam kafu poslije posla, “samo da popričamo o klincima”. Prihvatila je, i tu se otvorila kao cvijet. Sjedili smo u kafiću, a ona je plakala, pričala o nesrećnom braku – muž pijanac, varao je, tukao je ponekad. Težak razvod, selidba natrag u rodni kraj, odgajanje adolescenta sama. “Bio je pakao”, rekla je, a ruka joj je drhtala na šolji. Ja sam joj rekao isto – brak bez ljubavi, samo seks kad treba isprazniti jaja, žena koja me više ne pali. “Ali ti… ti si još uvijek ista”, rekoh, glas mi je pao niže. “Još uvijek te sanjam, Sanja. Svaku noć, od JNA dana.”
Oči su joj se napunile požudom, onom starom, ali sada zrelom. “Znaš li koliko sam puta požalila što sam ti rekla ne?”, šapnula je. “Klinac sam bila, glupa. A ti si pisao tako… tako prljavo, tako sočno. Čitala sam pisma noću, prsti u pički, svršavala na tvoje riječi.” Jebote, kita mi je skočila u gaćama, tvrda kao kamen. Platili smo i otišli do nje – stan prazan, klinac kod prijatelja. Čim su se vrata zatvorila, napala me je. Usne na mojim, jezik duboko, ruke svuda. “Jebi me, konačno jebi me”, stenjala je dok sam joj kid’o bluzu. Sise su ispale, ogromne, teške, bradavice tvrde kao kamenčići. Sisao sam ih bijesno, grizao, a ona je vrištala, “Jače, kao u pismima!”
Bacio sam je na kauč, podigao suknju – gaćice mokre, prozirne. “Vidi kako si mokra, kurvo”, zarežao sam, prsti unutra, tri odjednom, pumpao sam je dok nije prskala po ruci. “Da, da, tvoja sam, uvijek sam bila tvoja!”, vrištala je. Okrenuo sam je na stomak, dupe uvis, ono pozamašno, savršeno. Pljesnuo sam je jako, ostavilo je crven trag.
“Ovo sam sanjao, Sanja, ovo dupe na mom kurcu.”
Nabio sam se odostraga, sirovo, duboko, do jaja. Mokra je bila kao fontana, stenjala je moje ime,
“Dublje, razvali me!”
Pumpao sam kao lud, jaja su udarala o njenu pičku, ruke na sisama, stiskao sam ih dok nije vrištala od bola i užitka.
Svršio sam unutra, vruće, puno, a ona je došla sa mnom, tijelo se treslo, pička mi je stiskala kitu kao stega. Okrenuli smo se, ležali znojni, a ona mi je šapnula:
“Ovo je tek početak. Djeca će se viđati… a mi ćemo se jebati kad god možemo.”
I tako je bilo – tajne sastanci, u knjižari poslije zatvaranja, u autu, čak u mom uredu. Sirovo, eksplicitno, bez granica. Sanja, moja venera, konačno moja, mokra i vrišteća poda mnom. Godine su prošle, ali požuda… požuda je samo jača.
I ja bih volio da mi se vrati stara ljubavnica sa kojom sam doživio prekrasne trenutke