Na kraju krajeva, on joj je bio nadređeni, a ona nije bila neka klinka niti laka devojka koja pada posle nekoliko brzo izgovorenih fraza. Ali, nije mogla da ostane ravnodušna na njegovo objašnjenje kako ju je zapazio još kada ju je prvi put video, u kancelariji u njenom gradu, kako je znao da od nje može mnogo toga da očekuje… Način na koji je to izgovarao sugerisao je da se možda ne radi o očekivanjima striktno vezanim za posao, ali je pritom on i dalje ostajao savršeno fin, savršeno vaspitan i prijatan. Time se više i stidela što su njegove reči, osmesi i pogledi iskosa u njoj izazivali još nepristojnih reakcija, još kapljica uzbuđenja koje je ispuštala u gaćice.
Andrej je trebalo da je odveze na ručak o kome je direktor pričao, a ona se samo pravila da joj je neprijatno, zapravo joj se malo zavrtelo u glavi kada je sela u njegov BMW i osetila miris njegovog parfema tako blizu sebi. Dok su mileli kroz saobraćajnu gužvu, njegov pogled sve se duže zadržavao na njenim nogama a ona nije mogla da odluči treba li da suknju povuče naniže ili da je još više podigne.
Kada je predložio da odu na piće pre ručka, pristala je, ali bilo im je potrebno tako dugo da se izvuku iz gužve da je Andrej na kraju automobil usmerio prema putu koji je vodio u Košutnjak. Oko njih je sada bilo mnogo manje zgrada i ljudi, mnogo više šume i drveća i kada se zaustavio na puteljku pomalo skrivenom četinarskim krošnjama, Jelena je znala da od pića neće biti ništa.
Srce joj je udaralo kao ludo kada je Andrej ugasio motor i okrenuo se prema njoj, i dalje se osmehujući. Bilo je glupo, znala je to, bilo je glupo, štagod to bilo što će se sada desiti, on je bio oženjen i toliko stariji od nje, ali, želela je. Celog dana je bila pomalo iznenađena načinom na koji su je posmatrali i razgovarali sa njom, ali Andrej je bio drugačiji od svih tih direktora i šefova i kada je pružio ruku da joj skloni pramen sa lica ona je zatvorila oči.
Lagano joj je dodirivao kožu lica. Rekao joj je da je drugačija od ostalih zaposlenih i da je od prvog dana osetio da mora da je bolje upozna.
“Ja znam da si ti posebna, Jeco”, prošaputao je a ona je osetila da se naginje ka njoj. Otvorila je oči i pogledala ga, gubeći se u trenutku koji kao da je trajao večno. Bio je oženjen, bio je njen poslodavac. Bio je tako blizu. Automobil je mirisao na kožu, muzika kao da je dolazila odnekud ispod vode, njegova ruka ju je dodirivala po licu. I sama se nagla ka njemu. Spustila je usne na negove a on je spustio svoju ruku niz njeno lice, ispratio prstima liniju njene vilice, nežno joj podigao kosu i prihvatio je za potiljak. Dok su se ljubili lagano ju je pritiskao prema sebi, kao da se plaši da bi mogla da pobegne.
Nije joj se bežalo, mada joj je srce udaralo kao ludo, nije joj se bežalo, čak i ako je ovo bio samo san. Nije želela da ga prekine i da se probudi, nije želela da sebe ili njega podseća na to ko su i šta su u ovom trenutku. Njegov jezik koji je ulazio sve dublje u njena usta, koji joj je oduzimao dah, činio je da gubi pojam o vremenu, da zaboravi na to da ih ostali čekaju, da treba da stignu na ručak…
