— Partnerka…— prošaputah.
— Kaži to jasno i glasno, kopile ništavno! Hoću da te čujem!
— Mi si moja partnerka, moja devojka…— zaplakah ponovo…
— I šta si ti, ništarijo, danas priredila svojoj devojci? —
Dovela sam četvoricu ogavnih manijaka koje sam pokupila sa železničke stanice i platila im da ti rade sve što im padne na pamet. — Da, ali ti još uvek ne znaš šta su mi sve radili. Bila si vezana, valjala si se tu po tepihu, nemoćna, dok su ti oni rasturali partnerku uzduž i popreko. Jebali su me, tucali, karali, ubijali kurčevima…Znaš li, pizdo, šta je tu po tebe najgore? Uživala sam!!!
Tom bedom od pičkolizačkog jezika nikada nisi uspela ništa vredno da uradiš. A momci su imali tako žestoke pendreke i šake, pa pruteve i — beskvarno kvarnu maštu! Naskakali su sa svih strana i u sve rupe, po dvojica trojica pa i sva četvorica. Rokali me, gurali mi svašta u pičku, dupe i usta, mlatili kao stoku, i što sam više batina dobijala to sam ih više želela, to sam više dahtala za njihovom spermom. Uživala sam kada su me zapišavali…Znala sam da ćeš mi ti jezikom očistiti, polizati sav znoj, sluz, spermu i pišoru! Dok je ovo pričala, zajašila mi je lice, i njena raskokana pička počela je da proždire moj jezik. Nabila se do kraja, a onda naglo zameša. — SVRŠAVAM! — vrisnula je na sav glas.
Bio je to kraj večeri. Zoru smo dočekali u postelji, zagrljeni, smireni – kao hiljade normalnih parova posle normalne intimne ljubavi…
