Helena je razmišljala: – „Oh, mogu i to podnijeti. Moja pička je velika. Ruka, 2 kurca. Oh dečki. Tako mi se spava sad…”
12. dan
Popodne, Helena se probudila.
Razmišljala je: – „Oh, tako se loše osjećam. Umirem.”
Helena je pokušala probuditi Daniela slomljenim glasom.
Helena: – „Daniel, Daniel.”
Daniel je otvorio oči. Helena je ležala pokraj njega, pokušavala je ustati.
Helena: – „Oh Daniel, jesi li budan?”
Daniel: – „Hm, mislim da jesam.”
Helena: – „Molim te pomozi mi, ne osjećam se dobro, ne mogu ustati.”
Daniel je ustao i došao do Helene s druge strane kreveta. Helena je izgledala stvarno uništeno. Jedva je mogla govoriti.
Helena: – „Molim te dodaj mi tablete i vodu.”
Daniel joj je dao vodu i tablete.
Helena: – „O moj Bože, sve me boli.”
Daniel: – „Žao mi je, mama. Nastavi spavati.”
Helena: – „Želim, ali moram u kupaonicu. Pomozi mi da ustanem.”
Helena je bila u bolovima. Daniel joj je pomogao da ustane.
Helena: – „Dobro, probat ću sama.”
Helena je polako jedva stigla do kupaonice. Daniel ju je držao.
Helena: – „U redu, moći ću sama.”
Daniel: – „U redu, ako trebaš pomoć zovi me.”
Helena je razmišljala: – „Oh što su mi učinili. Uništili su me. Takva bol u mojoj pički i guzi… Sve me boli, svaki mišić, svako dio tjela.”
Helena je dugo ostala u kupaonici. Zatim se vratila na spavanje. Probudila se kasno poslijepodne.
Daniel: – „Mama, budna si, kako si?”
Helena: – „Nisam dobro. Sve me boli.”
Danijel: – „Mama. Žao mi je, nismo trebali…”
Helena: – „Ne, u redu je. Nisi ti kriv, nisi učinio ništa što ja nisam htjela.”
Daniel joj je prišao i poljubio je.
Helena: – „Hvala ti što si tako razuman. Bojala sam se da ćeš me mrziti zbog mojih postupaka i ovakvog ponašanja.”
Daniel: – „Mama, volim te sada više nego ikad.”
Helena je bila zadovoljna s time što čuje.
Helena: – „Pa, danas neću moći ustati iz kreveta.”
Daniel: – „Nema problema, ja ću se brinuti za tebe.”
Helena: – „Ne, trebam samo malu pomoć i možeš izaći van onda.”
Daniel: – „Što želiš da učinim?”
Helena: – „Dat ću ti popis onoga što mi treba. Prvo ćeš otići u ljekarnu i kupiti lijekove, a zatim ćemo naručiti hranu.”
Helena mu je dala papir.
Helena: – „Ovdje piše što trebam. Imat ćeš vremena otići na plažu ili gdje god želiš, samo uzmi lijekove i naruči hranu na recepciji. Uzmi si vremena. Moram ostati u sobi i odmoriti se.”
Daniel je otišao a Helena je ostala ležati u krevetu. Nakon nekog vremena zazvonilo je zvono na vratima.
Helena: – „Uđite!”
Helena je bila gola u krevetu.
Osoblje: – „Posluga… Oh, oprostite.”
Helena: – „Ha ha, nema problema. Uđite.”
Osoblje: – „Jeste li sigurni?”
Helena: – „Da, stavite na stol, molim vas.”
Stavio je narudžbu na stol i otišao. Helena je jela i ostatak večeri provela u krevetu gledajući TV.
Kasnije, Daniel je ušao u sobu. Helena je ležala i gledala TV.
Helena: – „Oh, Daniel, već si došao? Zašto nisi vani?”
Daniel: – „Odlučio sam se odmoriti. I meni treba odmor.”
Helena: – „Da, sigurna sam. Pitala sam se kako možeš toliko…”
Daniel: – „Haha, mogu. Kako si? Osjećaš li se bolje?”
Helena – „Osjećam se bolje, ali i dalje teže hodam i još uvijek boli… negdje. Bit ću dobro do sutra ali molim te oprosti mi, večeras stvarno ne mogu…”
Daniel: – „Nema problema. I ja ću se večeras odmoriti. Moram ti nešto reći.”
Helena: – „Reci mi.”
Daniel: – „Sad sam vidio Alexa.”
