Gregor: – „Mia, treba biti u uredu oko 8 sati. Dakle, u 7 bismo se trebali probuditi.”
Mia: – „Nema problema. Stavit ću alarm. Sad ću se samo istuširati i trenutno idem spavati. jako sam umorna.”
Gregor: – „Da. Ja isto.”
Mia: – „Laku noć.”
Gregor: – „Laku noć.”
8. dan
Nakon dugo vremena, Mia je morala rano ustati. Bila je jako uzbuđena zbog prvog radnog dana.
Razmišljala je: – „Da, nema više izležavanja. Moram se brzo spremiti. Ne želim da me tata čeka prvog dana.”
Mia: – „Dobro jutro tata, ili da te zovem šefe?”
Gregor: – „Dobra šala haha… Opa! Mia, izgledaš tako…”
Mia: – „Nije dobro?”
Gregor: – „Ta kombinacija službenog i…”
Mia razmišlja: – „Dobro, sviđa mu se moja odjeća. Bojala sam se da mu se neće svidjeti.”
Mia: – „Dakle, je li dobro ili nije?”
Gregor: – „Dobro je, izgledaš tako lijepo i…”
Mia: – „Možeš li danas završiti koju rečenicu? Kako god. Idemo li sada?”
Gregor: – „Zar nećeš ništa jesti?”
Mia: – „Jesti? Tko može jesti ovako rano?”
Gregor: – „Dobro onda, idemo!”
Došli su na parking ispred poslovne zgrade.
Gregor: – „Stigli smo malo ranije pa nije bilo teško pronaći mjesto ali inače bude problematično.”
Izašli su iz auta i krenuli prema zgradi.
Gregor: – „Što prvo moraš učiniti kada ideš na posao?”
Mia: – „Pa, ne znam, vjerojatno pregledati zadatke, dnevnik ili tako nešto…”
Gregor: – „Krivo. Prvo moraš popiti dobru kavu. Stop bar je najbolje mjesto za to.”
Mia: – „Ako ti tako kažeš…”
Mia i Gregor su ušli u kafić i sjeli za šank.
Bojana: – „Dobro jutro.”
Gregor: – „Dobro jutro.”
Mia: – „Dobro jutro.”
Bojana: – „Ni ti ni Tomislav niste bili ovdje nekoliko dana. Već sam mislila da vam je firma propala.”
Gregor: – „Ma duga priča. Nego, ovo je moja kći Mia.”
Bojana: – „Drago mi je, Mia. Ja sam Bojana.”
Mia: – „I meni je drago.”
Bojana: – „Jesi li siguran da ti je kći, lijepa je. Ha ha.”
Gregor: – „Možeš li nam dati kavu još danas?”
Bojana: – „Oh, netko je ustao na lijevu nogu. Stiže kava.”
Mia: – „Zašto si takav prema njoj, samo se šali.”
Bojana je poslužila kavu i rekla: -”Dobro, sad da čujem u čemu je problem.”
Gregor: – „Trebali smo biti na ljetovanju. U nedjelju smo išli u Meksiko, ali…”
Gregor je ispričao sve što se dogodilo.
Bojana: – „Oh, tako mi je žao. Nadam se da će s Tomislavom sve biti u redu.
Gregor: – „Bit će sve u redu. Ok, sada moramo ići.”
Mia: – „Pozdav, vidimo se.”
Bojana: – „Pozdrav i sretno-”
Gregor i Mia ušli su u zgradu.
Gregor: – „Postoje 3 načina za ulazak u ured. Ključ kartica, skeniranje mobitelom i otisci prstiju. Siguran sam da će Tomislav uskoro instalirati senzor za oči. Dok se on ne vrati, koristit ćeš samo karticu.”
Mia: – „U redu.”
Ušli su u ured.
Gregor: – „Dobro, ovo je tvoje mjesto. Kasnije ću ti dati lozinku za računalo. Tvoj glavni zadatak je javljanje na telefon. Uvijek moraš pitati tko zove i saznati njihov kontakt, broj telefona ili email adresu. Svaku aktivnost zapisuješ u dnevnik i zapisuješ svaki zadatak ili događaj u dnevnik i paziti da su zadaci obavljeni. Na primjer. Piše u srijedu ujutro nazvati Marka. Ja ću zaboravit sigurno to pa je tvoj posao da me podsjetiš. Ovo je za početak. Kasnije ćeš imati mnogo drugih obaveza, ali s vremenom ćeš naučiti. Na primjer, morat ćeš sama znati kada me netko zove da li da me odmah povežeš s njim ili ako je netko manje važan onda me ne uznemiravaš nego kažeš da ću ga nazvati. Ali nemoj se sada zamarati time. Sada dođi ovamo.”
