Još jedan brifing. Direktor deli zadatke. Čujem tek poneku reč. Prefrigani klovn, tačno znam kome će dati posao o kome maštam već mesecima. Bolje ocene na fakultetu, bolje reference, veći učinak na prethodnim radnim mestima, a opet… Slični se prepoznaju. Uvukao se direktoru pod kožu i On je taj koji će dobiti posao.
Više osećam nego što vidim pogled uperen ka meni. Sedi s druge strane stola i prati moje reakcije u isto vreme smeškajući se direktoru. Predator. Hormonima i ambicijom nabijena zverka. Osećam teške note njegovog parfema iako znam da je nemoguće sa ove distance. Izgleda da direktorova koža nije jedina pod koju se zavukao. Iako je bilo davno, sećam se svakog trenutka. Sećao se i on, ne laskam sebi. Ipak, sve to nije bilo dovoljno da se Minine usne ne omotaju oko njegovog kurca.
„Bio sam pijan“, rekao je, „znaš, momci s posla… slavili smo… dobro sklopljen posao… omaklo se kontroli…“
Da, omaklo se i završilo u ustima male sisate sekretarice čijom je guzicom i tog jutra direktor glancao sto u svojoj kancelariji.
I evo nas opet… Sticajem okolnosti, nakon nekoliko godina, dobila sam posao u istoj firmi u kojoj se, u međuvremenu, i on zaposlio. Nisam znala za to. Mesecima sam se ubijala da se dokažem. Ali zna se ko je blizak direktoru. „Muška stvar“, imao je običaj da kaže. Možda i sad s direktorom deli neku Minu.
Sastanak je završen. Odlazim u kancelariju, loša sreća je što je delim s njim. Stakleni pregradni zid je jedino što deli našu kancelariju. Prigušila sam svetlo, zavalila u stolicu i pustila da nagomilani stres napušta moje telo. Dugo zapostavljanje seksa došlo je na naplatu. Dobro poznati osećaj počeo je da pulsira u meni. Znala sam da nema nikog sem čuvara u zgradi.
Zadigla sam suknju i pomerila gaćice u stranu. Ništa ne može da zameni dobar kurac koji zna šta radi, ali trenutno su moji prsti jedino čime raspolažem. Klize lagano po površini, blago zavirujući unutra. Zadržavam dah, ne želim da žurim. Osećam kako mi se prsti natapaju. Dugo već nisam… Otkopčavam košulju. Postaje previše tesna. Prelazim rukom preko nabrekle bradavice. Drhtaj mi prolazi telom. Nešto se iza staklenog zida pomerilo. Zastanem. On je, osećam.
U deliću sekunde pomislim da prestanem, ali onda… Neka gleda. Neće mi i ovo oduzeti. Ni vreme, ni zadovoljstvo. Podigla sam noge na sto. Štikle zaškripaše po površini. Voleo je da me jebe kad sam u štiklama, pomislim. Ta misao učini moje pokrete senzualnijim, napaljivijim. Ispustim uzdah, začu se tupi zvuk iza zida. Osmehnem se, mogu i ja da budem nalik njemu. Moji pokreti postaju izraženiji, svesniji. Dišem sa prekidima. Čuje me, znam to.
Otkopčavam brus i puštam da lagano spadne s ramena. Osluškujem – neprirodna tišina s one strane zida. Znači – na dobrom sam putu.
Zadižem suknju još više, koža sevne. Znam kako reaguje na to. Ta činjenica pali me još više. Drhtim. Telo mi je napeto. Želi olakšanje, ali mu ne dozvoljavam, ne još. Slaba svetlost koja pada na mene ne dopušta da u potpunosti budem izložena njegovom pogledu. Znam da ga to nervira i to me još više pali. Oližem prste, osećam da zadržava dah. Ja svoj oslobađam sve više. Stolica je postala tesna, širim noge sve više i izvijam telo nagore…