– Ooohhhh!!!
Igra je pocela. Moja premila je zaista bila iskrena i svojski se potrudila. Mislio sam da cu bar nekoliko izdrzati bez vriska, zaboravljajuci da sam bio vec potpuno pripremljen da osetim svaki dodir, a ne ova „milovanja“. Pada prvi udarac i lagani jecaj.
– Hvala, gospodarice!
Drugi malo jaci, treci, cetvrti, peti, vise to nije jecaj vec bolni krici i opet ona:
– Hvala, gospodarice!
Polako me uci da je vaznije misliti na njeno zadovoljstvo nego na svoj bol. Zamahnula je posteno, kao i sve sto radi kad miluje, voli, muci, gazi, bicuje, ljubi, siluje. Urlik zatim:
– Hvala, gospodarice!
Pada sesti, sedmi, osmi. Jos samo dva.
Uzima sada plasticni bic sa metalnom zicom u sebi, ali ja to ne mogu da vidim. Udara me njime najjace sto moze. Toplota se momentalno razvila i u mom grlu Tarzanov krik… Robe, sleduje ti jos dva dodatna. Posto je to bila iznenadna promena i grom od udarca, nisam stigao da se priviknem, kao ni na sledeci naravno, jos dva dodatna su sledila. Poskocila je i osinula me svom snagom. Zaurlao sam, ali i odmah rekao:
Hvala, gospodarice!
Ponovilo se to jos dva puta, urlajuci zahvaljivao sam kroz suze… Moje telo se potpuno nekontrolisano grcilo i pokusavalo da otrgne, misici su se grcili, guza i sisice, tj. grudi pomahnitalo poskakivale i bivale zatezane bolno mozda zeleci da izazovu samilost, zaboravljajuci da je to bio poslednji.
