– Ona zna da je on njen sin. Vidiš kako se vole.
Međutim, izgleda da je krmača ušla u teranje, a nerast je to osetio. Posle par minuta maženja, nerast (koji je bio duplo manji od krmače) naskače na mamu krmaču i počinje da ispušta svrdlo, tražeći rupicu iz koje je izašao na ovaj svet.
Prateći paralelno mamu naslonjenu na ogradu i prizor ispred nas osetio sam krućenje u gaćama. Mamine oči su počele da se šire, usta poluotvorena, obrazi krvavo rumeni, dah isprekidan, a bradavice kao žirevi hoće da probiju majicu. Vetar joj blago podiže tanku letnju suknju iznad kolena. Prizor kao iz bajke.
Iz četvrtog, petog pokušaja, nerast uleće u mamu krmaču. Tada počinje groktanje. Ne zna se ko je srećniji; nerast i krmača ili mama i ja. Nerastić ubada svom snagom, a mama i ja sve ubzanije dišemo. Mama počinje da se pomera trljajući butine jednu od drugu. Nakon agresivnog nabijanja svrdla u mamu krmaču posle par minuta svinje su se umirile. Onda je nastupilo sinhronizovano brujanje koje je više ličilo na turiranje nekog jakog automobila. U tom momentu je nerast počeo da puni mamu krmaču.
Posle izvesnog vremena nerast je sišao sa mame krmače, nekoliko puta se očešao o nju i otišao da se blati.
Mama skamenjena, zajapurena gleda samo napred. Ja, da bih nekako presekao ovu neprijatnu situaciju, uskočim u svinjarac, namestim ponovo ogradu, pomazim zadovoljnu krmaču i okrenem se da nešto kažem mami, ali je ona već otišla.
Taj smo se dan do večere vešto izbegavali završavajući redovne poslove na imanju. Za večerom smo bili tihi. Pohvalio sam njenu kuhinju koja je bila savršena kao i uvek. Ona se nasmešila i osetio sam da se atmosfera malo kravi.
– Moramo reći dedi šta se desilo. Reći ćemo da je provalio preko noći i da nismo čuli – razmišljao sam naglas.
– U redu – mama stidljivo reče.
– Da li je to problem, mama? Mislim, da li će prasići biti sa dve glave ili nešto slično – ja kao zabrinut pokušavam da uvučem mamu u priču.
– Naravno da neće, možda samo oprasi manje prasića – mama malo opuštenije odgovara.
– Nisam znao da se životinje pare kad su u srodstvu – ja i dalje ispitujem teren.
– Kod životinja uvek prevladaju prirodni nagoni, kada je ženka u teranju, bitno je samo da je mužjak u blizini – odgovara majka i polako upada u zamku koju sam postavio.
– A je li tako i kod ljudi – pokušavam da kopam još dublje.
– Ponekad jeste, mada ljudi najčešće uspeju da iskontrolišu nagone – posle kratke pauze kaže mama.
– Da li to znači da se ovo dešava između majki i sinova – ja kao zaprepašćen.
– Verovatno, ali je to protivzakonito i nemoralno pa se krije – oprezno će mama.
– Mama, meni je ono između nerastića i krmače izgledalo kao prava ljubav, a ne samo parenje. Zašto bi ljubav bila protivzakonita i nemoralna, kad nema čistije ljubavi od one između mame i sina. Ja mislim da sve što dve osobe, koje se vole, žele da urade zajedno, i treba da urade. Uostalom, ako niko ne sazna šta oni rade, za ostatak sveta kao da se i nije desilo. A za njih je to samo podizanje njihove ljubavi na viši nivo – pokušavam da osvojim glavnu nagradu.
– Otkad si ti postao tako zreo?! Hajde, raskloni sto i operi sudove, ja idem da se istuširam i ležem. Sutra ustajemo rano i idemo da kosimo, nemoj da čitaš dugo – u poslednjem momentu se izvlači mama.