Odmah sam pomislio na Milicu. Njih dve su se super slagale. Ponekad mi je i smetala ta njihova bliskost jer ipak mi je Danijela drugarica!
– Rekla je da je super u krevetu i nećeš mi verovati “tvoj” je tip. Naglasila je ono “tvoj”
– Mmmmmmmm, sereš!!! Baš se napalila Tijana kada joj je Danijela to rekla.
Brzo se pridigla sa kreveta i prišla Danijeli. Rukom je počela da mazi Danijelu po kolenima. Danijela se nije bunila, delovala je pomalo iznenađena ali je nastavila da priča.
– Aha, rekla mi je da tako najviše voli da svršava! Rekla je Danijela dok je rukom uzvraćala nežnost Tijani mazivši je po ruci.
Znao sam o čemu pričaju, malo sam se postideo ali obzirom na trenutnu situaciju nije me bilo toliko briga. Zatim je Tijana lagano rukom prešla po Danijelinom međunožju. Danijela se protresla i zažmurela. Kao po naredbi svoju ruku je stavila Tijani na pičkicu. Počele su da drkaju jedna drugoj. Kurac je hteo da mi eksplodira!
– Požuri! Samo što nije došao, mmmmmmmm… Promrmljala je Danijela.
Brzo sam pogledao na sat i shvatio da je petnaest do deset. Nisam znao šta da radim. Nije mi se prekidalo sa gledanjem ove scene a i tako mi je trebalo svršavanje. Ali ako požurim, možda bude i nešto više! Brzo sam se obukao dok sam se trudio da mi nešto ne promakne na monitoru. Završio sam sa oblačenjem i skupljao snage da isključim računar i otrčim do Danijele ne bih li stigao na vreme!.
– Zovi ga, vidi gde je! Rekla je Tijana.
Danijela je brzo uzela mobilni. Moj mobilni je počeo da vibrira.
– Halo… Javio sam se bukvalno drhtavim glasom.
– Gde si, jesi li krenuo? Pitala je Danijela. Nisam znao šta da odgovorim. Ako kažem da sam blizu prekinuću sve, ako kažem da tek krećem…
– Požuri! Trebaš nam HITNO!!! Čuo sam Tijanu u pozadini.
Gledao sam na monitoru kako Danijela ućutkuje napaljenu Tijanu koja leži pored nje i sebi gura prste u pičkicu i smeje se.
– Evo stižem za dva minuta. Precenio sam sam sebe!
– OK. Čekamo te! Rekla je Danijela i spustila slušalicu.
Izleteo sam iz kuće kao metak. Mislim da sam trčao brže od Bolta! Dok sam trčao kao sumanut prema Danijelinoj zgradi u glavi sam spremao svoj nastup. Da li da priznam da sam sve gledao ili ne. Kako li će one reagovati. Ma sigurno će me ispaliti, nema ništa od svega toga, pa gde mi je glava, bolje da sam ostao kod kuće da izdrkam… Misli su me smirivale i do Danijelinog ulaza već sam izgubio svaku nadu da će nečega biti.
Pozvonio sam na vrata. Otvorila mi je Danijela. Bila je u Bademantilu sa četkom u ruci.
– Uđi brzo, još mi je mokra kosa! Rekla je.
Nisam mogao ništa da joj kažem, još uvek sam teško disao zbog obaranja svetskog rekorda u trčanju!
– Šta ti je? Jesi li ti trčao?! Pitala me je Danijela dok je išla zamnom u sobu.
– Aha, mislio sam da kasnim pa sam…malo požurio. Pravdao sam se.
Ušao sam u Danijelinu sobu. Tijane nije bilo. Po zvucima koji su dolazili iz kupatila zaključio sam da je tamo. Znao sam da nema nikoga kod kuće jer Danijela živi sa sestrom koja je trenutno bila u Slovačkoj na zimovanju. Seo sam na svoje uobičajeno mesto (za Danijelin računar). U tom trenutku iz kupatila je izašla Tijana. Na moje zaprepašćenje izašla je u brusu i gaćicama i nije joj smetalo moje prisustvo.
