Jedan od nijh je stajao na vratima dok je drugi ušao u šank i glasno viknuo, „Srijeda je!”
Vlasnik kafića se pognuo i pružio mu kuvertu. Izbrijani krupni momak je otvorio kuvertu te uzeo novčanice a omot bacio na pod.
„Ovo nije dovoljno, šef neće biti zadovoljan”, rekao je.
Vlasnik kafića se tihim glasom pokušavao opravdati, „Pa vidiš da je prazno, nema nikog…”
Nije niti dovršio rečenicu a krupni momak ga je snažno udario u trbuh. Čovjek je ispustio krik i srušio se ispod šanka. David je stiskao šake i bio spreman da intervenira.
„Sutra dolazimo po ostatak”, viknuo je jedan od njih i obojica su izašli. Kad je David čuo da izlaze, ustao je i izašao, prislonio se uz zid i gledao za njima. Ušli su u crni Wolkswagen Touareg a David je odmah memorirao registarske oznake SDR 42-32.
Vratio se u kafić i došao do čovjeka koji se uspio podići. „Jeste dobro, ja sam iz policije, sve sam vidio.”
Preplašeni čovjek samo je gledao u njega, kao da je pomiren sa sudbinom znajući da niti policija ne može stati na kraj lokalnoj mafiji.
„Koliko dugo ovo već traje? Rekao je da šef nije zadovoljan, tko je šef, recite mi?” David je upitao.
„Znate i sami od kad ovo traje… Nisam nikad vidio tog šefa, jedino ova dvojica dolaze, nisu nikad spomenuli ime, ali jako dobro se zna tko je šef. Ipak za vas su to samo insinuacije a vama treba činjenica i dokaz a ja to nemam.” rekao je pretučen čovjek.
„Jasno mi je. I vama je jasno da da ništa ne možemo bez dokaza ali radimo na tome. Savjetujem Vam da im pokušate nekako platiti sutra i onda se pritajite neko vrijeme dok ovo ne završi, zatvorite lokal i čekajte. Nema druge opcije.” Mirno je rekao David i otišao.
U ovih desetak minuta pala je u vodu odluka o povlačenju u unutrašnjost i početku drugačijeg života. David je koračao prema stanu pun adrenalina i odlučniji više nego ikad da se suprotstavi bandi. Dok je hodao govorio je u sebi, „Završit ću ovo, napravit ću ovaj grad sigurnim, a nakon toga se povlačim.”
Čim je ušao u stan mala Ingrid mu je skočila u naručje. „Nije htjela ići spavati dok ne dođeš”, rekla je Miriam i dodala, „Večera je na stolu, jedi dok je idem staviti na spavanje.”
David je sjeo za stol i na brzinu jeo, jedva čekao da pojede pa da može zapaliti cigaretu. Odmaknuo je tanjure i nagnuo se na stolici za kuhinjskim stolom ta zapalio cigaretu. Ubrzo je iz sobe izašla Miriam odjevena u kućni ogrtač. Ovog puta imala je spuštenu kosu i smješkala se dok mu je prilazila. Čim je došla blizu njega do stolice na kojoj je sjedio, odvezala je mantil i opkoračila ga. Crni čipkasti grudnjak u uske tange ispod otvorenog mantila izmamili su uzdah iz Davidovih ustiju, „Wow, draga!”
Miriam se smješkala dok je sjela na njega i lagano se njihala a David je stavio ruke unutar mantila na njezinu stražnjicu. Pazio je da ne dodiruje dijelove njezine kože na kojima su bili ožiljci od operacije.
Njezino mršavo tijelo trljalo se o njegovo međunožje na kuhinjskoj stolici a njegov pogled na njezine male sise u čipkastom grudnjaku izazvao je erekciju u njegovom hlačama koju je Miriam osjetila na svom međunožju trljajući se o njega.