Ćutala je… Pognula je glavu i coktala.
„Pa da li si ti normalan? Mene sanjaš? O meni maštaš? Šta je sa tobom? Pa jel znaš ti ko sam ti ja?“ Bila je ljuta, to se videlo.
„Znam, sve znam. Ali te molim da se ne ljutiš. To me izludjuje. Samo o tebi maštam. Ne znam kako da sklonim te misli.“
Držala je ruku na čelu, sva u čudu šta sluša.
„Šta da ti kažem crnjo moj. Pa kako bre to? Zašto ja?“ Pitala me. Osetio sam da joj se glas smiruje. Valjda je videla da nisam napadan, da joj pričam istinu.
„Ne znam ni sam. Samo je počelo. I onda nikako da nestane.“
„Pa šta sanjaš čoveče? Kako me sanjaš? Pitala me opet u čudu.
„Pa sad, ne znam da li smem da ti pričam sve što sanjam?“
„Pričaj, da čujem. Majko moja šta slušam“ Bile su njene reči.
„Uglavnom te sanjam ovde kod tebe kući. Gore u velikom krevetu. Sanjam kako vodimo ljubav.“
„Vodimo ljubav? Vodiš ljubav sa taštom???? Pa znaš li ti šta pričaš? Kome pričaš?“
„Znam. Došao sam da ti to kažem, pošto više nisam mogao da izdržim. Smisli sam put ovde da bih tebe video. Nemam nikakav sastanak. Sastanak si mi ti.“
Opet je ćutala neko vreme. Ja ne znam šta da kažem više.
„Pa šta mi to radimo u tvojim snovima i tvojim maštanjima? Jesam li ja neka klinka ili sam ja?“ pitala me konačno.
„Baš ti. Nikakva klinka, ništa promenjeno. Baš takva kakva jesi sada.“
„Baš ovakva baka? I? Šta mi radimo tada?“ Opet je htela detalje.
„Svašta Dano, ali sve lepo. Ništa grubo. Ljubimo se, mazimo. Baš vodimo ljubav. Prepuštaš mi se, uživaš. Uživam i ja. Ali ja uživam i kada samo maštam. Meni je lepo da samo zamišljam.“
„Ti hoćeš meni da kažeš, da ti sanjaš da imaš odnos samnom? Da budem prosta, pošto je ovo otišlo baš daleko. Sanjaš da se nas dvoje jebemo, to sanjaš?“
„Da, ako hoćeš da uprostiš. Sanjam da se jebemo. I mnogo nam je dobro kada smo u mojoj mašti.“
„Skidam te i ljubim, svuda. Ti uživaš i opuštena si. Uvek u mašti otkopčavam tvoj brus i puštam te tvoje lepe grudi na slobodu. Da ih slobodno uzmem u šake i ljubim, ližem..“ Prekinula me i rekla.
„Dosta molim te. Mislim da si previše pričao. Ajde idi u sobu i da završimo ovaj razogovor. Glava me je zabolela od svega.“ Reče, ustade i ode u kupatilo.
Ustao sam kao popišan i otišao u našu sobu. Gde inače spavamo žena i ja.
Skinu se u trenerku i majcu i legao krevet sa telefonom u rukama.
To je to. Zasrao sam skroz. Sve će reći svojoj ćerki i to je kraj.
Minuti kao sati. Sve je otišlo u kurac.
Čujem u nekom momentu kako se penje uz stepenice. Zastaje ispred sobe, čujem da je tu. I onda ulazi unutra.
Na sebi ima svoju spavaćicu (iako je tek 4 popodne). Uvek spava u spavaćici. Široka i komotna. Ali ne dovoljno da sakrije sve što je moje oko videlo.
Ocrtao se mali šbunić na mestu gde je pica i nije nosila brus. To sam odmah video. Njene spavaćice su one klasične, poluprozirne.
Ono što me odmah obradovalo je, što su joj je bradavice ocrtavale na spavaćici. A imala je mnogo lepe grudi. Moja žena se uvek zezala na tu temu.
„Eh da su mi sise na mamu, gde bi mi bio kraj.“ Govorila je moja žena
Ušla je i ćuti. Ćuti ona, ćutim ja. Šta da kažem?
„Reci mi iskreno sada. Da li te stvarno privlačim kao žena, ili je ovo neka ružna šala?“ pitala me mrtva ozbiljna.
„Da. Privlačiš me kao žena. I ne, nikada se ne bih šalio sa tobom. Znaš koliko te poštujem i volim. I koliko mi je sve ovo bilo teško da kažem.“
„Verujem ti da jeste. Zato moram da budem sigurna u to što si pričao. Na momente sam mislila da se zezaš samnom.“
„Nikada se ne bih šali sa ovim. Kada sam ti sve ispričao, onda znaj da sam ozbiljan.“
„Još uvek sam nesigurna. Ne znam šta da mislim.“ Rekla je i podigla obrve.
„Hoćeš da ti dokažem? Da budeš sigurna odmah? Ali opet te molim, nemoj da se ljutiš?“
„Hoću. I neću da se ljutim. Dokaži“ Reče i prekrsti ruke ispod tih lepih sisa.