Posegoh za novcanikom da platim voznju, ali me on spreci uz opasku: “Platiti ces unutra…”
Priznajem, prvi put sam uzimala sobu u hotelu, pa mi je neko verziran bio dobrodosao… Hotel je u to vreme bio zakljucan, te taksista svojim kljucevima od kola zalupa po staklenim vratima… Otvori ih posle kraceg cekanja dremljivi portir.
– Imam rezervisanu sobu, na ime… – prozborih…
– Vasu licnu kartu, molim. – kratko rece, istovremeno mi pruzajuci kljuceve od sobe…
Blenula sam na povecu drvenu kuglu na kojoj je bio broj 313.
Shvativsi moju nelagodu u neznanju, taksista mi uze kljuceve iz ruke, i uz opasku: “Da ispratim Damu do sobe…” – blago me gurnu ka liftu…
Portir samo sleze ramenima, i ode da ponovo zakljuca vrata…
Klecavim nogama kretala sam se ispred njega, nesto od straha od voznje liftom, a nesto i zbog njegove preterane “Prisnosti”!
Ocigledno je poznavao hotel.
Posle krace voznje liftom, u kojem sam na velikom ogledalu proveravala kako izgledam, stigosmo na treci sprat. Drzeci me pod misku, odlucno me je vodio ka mojoj sobi.
Brzo otkljuca vrata, propustajuci me ispred sebe, upalivsi svetlo i ukljucivsi TV na kojem su se emitovali neki “pornici”! Stisavajuci ton rece:
– Ovde su zidovi veoma tanki, sve se cuje, neko bi pomislio, da smo to nas dvoje…
– Koliko treba da platim!?… – pokusah da budem zvanicna…
– Hajde ne zurite se toliko… samo malo da popricamo… Vi ste mi jedina musterija, ubi me dosada…
– Ja bih ipak da platim… Zelim odmah da legnem, jer me ceka puno posla… – nastavih u istom tonu…
– Kazem vam, ubi me dosada i samoca, svako samo udje, kaze destinaciju i cuti… Pogleda taksimetar i plati i izadje – ni hvala ne kaze!
– Mozda bi na drugom mestu i u drugom vremenu sa vama i popricala, ali vi ste u mojoj sobi, i to u tri sata ujutro!
– E, bas pravo vreme i mesto za po jedan gutljaj viskija… – pa brzo iz dzepa izvadi plosku, i u case usu po malo viskija…
– Dobro, popicu gutljaj, a onda da lepo platim, i vi izadjete iz sobe…
– Da platim, da platim, kao da je sve u novcu, a gde je tu druzenje, razgovor, ljubav… – rece, i povukavsi me za ruku posadi kraj sebe, na krevetu, na kojem se uveliko baskario!
Videvsi, da sam nesvesno “iskapila” viski, uze mi iz ruku casu i stavi je na maleni nocni stocic.
Vise to nije bio tihi, dobrocudni cicica, vec raspojasani bludnik koji je opasno kidisao na mene…
– Ne… I ne pomislajte… Vikacu!!! – branila sam se…
– Sami ce te sebe obrukati… Ovako obuceni, nakindjureni, jos te me doveli u vasu sobu… ko ce vam verovati… – rece, ustade istovremeno otkopcavajuci kais pantalona, koje zajedno sa gacama spusti niz noge!
Kurac mu ne bese staracki, opasno se propinjao i jedino su ga izdavale prosede dlacice oko njegovih ogromnih muda!
– Hajde! – rece, pa me uhvati za kosu, – Pusi ga Kurvo!
Uzalud sam pokusavala da se istrgnem, jer me on odlucno zadrza… Uvijao je u ruci moju, dugu, “plavetno – crnu” kosu, i bol me natera da usne priljubim uz pecurkasti glavic njegove kurcine…
Toliko mu je bio debeo, da, i ako sam sirom otvorila usta – nije mogao prodreti u njih!
