Ulazna vrata su ona koja se sama zatvaraju, tako da kad smo se okrenuli bila su zatvorena… Uhvatio sam za steku i otvorio kad – imao sam sta vidjet !
Gospodin Emir se vratio sa puta i u ruci drzi buket cvijeca, veliki buket! Ulazi i nama govori da idemo sa njim, nimalo iznenadjen, trebamo mu nesto ni ne osvrcuci se na covjeka koji lezi uspavan… Pogledali smo se Denis i ja onako upitno, klimnuo sam glavom i krenuli smo za gospodinom Emirom. Prislonio mi se na uho i tiho rekao:
– “Tu, desno u ostavi imate one jake trake, odnesite toga nesretnika na sprat, ostavite ga samo u gacicama i oblijepite mu ruke i noge i usta, ma radite s njim sta hocete, a
ja odoh zenici dati buket… Jos smo se cudnije pogledali… Ali hajde. Idemo.
U gacicama je, oblijepljen… Na vrata ulazi Emir (zatrazio je da ga ne zovem vishe gospodin) i otkopcava slic. Mi smo okrenuli i posli da idemo. Njegova ruka na mom ramenu i glas:
– “Ne boj se mali. A ni ti Denise, je li to ono tako ime… Ja vjerujem svom sinu, sin vjeruje njemu, on vjeruje tebi… Ja vjerujem tebi. Mi, u ovoj ulici, svi
smo kao familija, samo jos niko nije vidio ovu stranu mene. Bas niko. Ali ja nikad nisam bio obrukan kao sad… Nikad, znas li ti to, nikad!”
Izgledaj je Emir, malo pripijan… Vec je odavno otkopcao slic, a sad se ponovo vraca tom otvoru. “Gledajte ovo, ovo morate vidjet”
Svojom desnom rukom vadi opusteni kurac iz svojih pantala zatvara oci i ta 2, 3 sekunde – nevjerovatno… Pocinje da se pisha po onom uspanom biznismenu.
On se budi. Pljuje, grklja. Emir mu prinosi kurac do usta i trese ga, nema vishe mokrace u njemu. Drzi se za jaja i stavlja mu ih na celo i oslanja se na njegovu
glavu, tako da mu je dlakavi supak na njegovim ustima (nije direktno, jer ona su oblijepljena), a ovaj se saginje i trza… Emir se odmace i kaze da ide po zenu da vidi sta radi, a da mi ostanemo tu…
Kad sam Denisu rekao ko je taj covjek i da je biznismen, a poznato je da Denis mrzi bogatase, ustao je. Izvadio je opusteni kurac, ali to nije bio kurac, bilo je to
nesto nevjerovatno, to je nesto najdeblje sto sam ja u zivotu vidio. Blenuo sam u to – u kurac, kao kakav peder… Okrenuo se prema meni i poceo pishat po onome jadniku dole…
Rekao mu je da zine, onako bezveze, iako su mu usta oblijepljena. Ovaj se trzao kao lud… Trljao mu je onog debelom po licu, stavljao mu ga na oci, nadrkavao ga ispred njegovih oci i rekao mu
da ce da mu razvali bogati supak sa tim. Kad je to rekao, ovaj se prepao, smirio se i kao da se pokusao skupit.
U tome trenutku zacuo se glas gospodine Emira koji svojoj zeni objasnjava nesto…
– “Ma nisam otishao na taj seminar, jer to je pljacka cista. Zele da nam zamazu necim, daju nam neku opremu koja je njima ostarila, a mi to ne zelimo, pa zaboga kakvo je to
unaprijedjivanje? Daju nam staru opremu, ma ne…”
– “Ma neka si ti dosao, sta mislis da izadjemo sada malo” – shvatio sam da se izvlaci jer je ocekivala da dodje njen jebac.
– “Umoran sam, dusho… Eh da ti pokazem jednu ogrlicu, juce sam je kupio” – glas je bio sve jaci, priblizavali su se ostavi…
– “Oh dragi prekrasna je, hvala mmmm” – ljubila ga je…
– “Svidja ti se znaci, da ti je stavim na vrat” – po glasu shvacam da su tacno korak – dva ispred vrata…
– “Da, dragi…” na vratima su!
Dobra dobra