Posle završene gimnazije upisao sam, naravno, matematiku na PMF-u u Beogradu. Bio sam među najboljim studentima u generaciji, ali sam bio i naglašeno socijalan. Često sam igrao basket i izlazio na piće sa društvom, a bar jednom nedeljno sam išao u teretanu. U stanu sam radio sklekove i zgibove, da bih doradio već dosta dobru definiciju svog tela.
Imao sam nekoliko veza sa devojkama, od kojih je jedna trajala dve godine. Devojka iz te veze mi se najviše dopadala, jer je ličila na Belu.
Bela me je često posećivala, što mi je bilo veliko zadovoljstvo, a i muka. Za vreme njenih višednevih ekskurzija i matematičkih seminara u Beogradu dolazila je u moju studentsku garsonjeru, kada se naš bliski odnos podizao na viši nivo. Za mene su to bili pravi praznici, puni muško-ženskih priča, propitivanja o mojim studijama, seksualnim iskustvima, ukusima. Do duboko u noć, uz prigodnu večeru i vino, kada se ona lagano opuštala i raskomoćivala. Ponavljala mi je frazu – Videćeš Miki kad postaneš profesor matematike.
Više je nisam pitao šta ću videti, već sam govorio – Dobro Bela, jedva čekam taj trenutak.
Redovno me molila da joj skinem cipele i čarape sa umornih nogu. A joj, kakvo je to bilo preznojavanje, skinuti joj crne cipele sa visokom štiklom i svući joj crne čarape sa šavom, koje je ona prethodno svukla do kolena.
U gluvo doba noći komandovala je – Miki, idem na tuširanje, pa na spavanje, ja u tvoj krevet, a ti na trosed.
Slušao sam je kao poslušno kuče, odnosno kao njen muž, a verovatno i svi njeni muški partneri.
Posle tuširanja dolazila je do mene u tesnoj bebi dol spavaćici da mi poželi laku noć uz sočan poljubac u obraz. Dugo nisam mogao da zaspim od seksi provokacija moje lepe tetke, misleći kako da nešto konkretnije pokušam sa njom. Međutim, nisam se usuđivao baš ništa da preduzmem što ona nije inicirala, plašeći se njene reakcije.
Uspešno sam studirao, davao ispite na vreme i odlazio kući za vreme praznika i raspusta. Kod kuće su se i dalje slavili rođendani, praznici, nove godine. A bilo i noviteta, moja sestra se zadevojčila, Zoran je smenjen sa mesta direktora, umrla je baka po očevoj liniji…
I najzad, došao je i završni ispit na mojim studijama, koji sam položio sa najvišom ocenom i svrstao se među tri najuspešnija studenta u generaciji. Javio sam mojima, koji su odmah organizovali prigodnu proslavu, a Bela mi je javila da dolazi sutra do mene, specijalno. To me je posebno obradovalo i rešio sam da sredim garsonjeru kao nikad i snabdem se kvalitetnim jelom i pićem. Stomak mi je treperio, što zbog završetka studija, što zbog specijalne Beline posete. Garsonjeru sam sredio cakum-pakum, čista, namirisana, sa svećama na stolu, disketnim svetlom i muzikom.
U kasno poslepodne, gledao sam sa prozora, stigla je taksijem, sva u beloj garderobi. Bože blagi, pomislio sam, pa dolazi mi pravi anđeo na čestitanje.
Kada sam joj otvorio vrata poljubila me sočno u usta i rekla – O Miki, Miki, kolega moj, čestitam!
Meni se zamutilo u glavi od njenog raskošnog izgleda, poljupca i opojnog parfema. Primetila je sređenu garsonjeru i provokativno pitala da li je to zbog neke moje lepe devojke.
Najbolja priča koju sam pročitao. Hvala što si podijelio svoj život s nama. Nadam se da je Bela još živa i da može ovo čitati. Živ bio i ti…
Hvala Dino, pozdrav