Bio je topao letnji dan. Vratio sam se kući sa posla. Ulazim u kuću, odvezem kravatu, bacam je na pod, negodujući sebi u bradu što je moram nositi i po ovakvom danu. “Ima li koga?”, povikah…
Tisinu je prolomio dobro poznat glas. “Tu sam, zete”, uz smesak koji je ocrtavao vecito zadovoljstvo.
Da, to je ona, moja tasta… Dama, u svojim zrellim godinama koje tako ponosno nosi… Uz osmeh na licu, rekoh joj: –
“Oh, tasta, pa otkud vi kod nas? Kad ste stigli?”
-Malopre, rece ona glasom koji je uzbudjivao ne samo mene, vec i sve ljude koji su je ikad culi.
“Pa, sto me niste zvali da vas sacekam na aerodromu?” – upitah je…
“Neka, zete, nisam te htela uznemiravati, dosla sam taksijem”…
Ta letnja haljina je leprsala oko nje, dok je isla ka meni da se pozdravimo. Poljubili smo se kulturno, kako to i prilici zetu i tasti, ovlas, u obraz. “Maja je jos uvek na poslu, rekla mi je da ce se zadrzati danas malo duze, ima posla” – rekla mi je.
“Posao ne sme da trpi” – odgovorih joj…
Dok sam koracao ka sredini dnevne sobe upitah je: – Tasta, hocete li mozda do kupatila, isao bih da se istusiram?
-Necu, zete, slobodno idi…
Odlazim u sobu, skidam se i oblacim samo sorc. Dok koracam ka kupatilu, bacim pogled ka dnevnoj sobi i vidim tastu koja sedi sa prekrstenim nogama, pola butine joj se vidi… Sa tom slikom, odlazim u kupatilo, pustam vodu, ulazim u kadu i pocnem da se tusiram.
“Tastaaaa” – povicem…
“Da, zete….”
“Mozete li mi, molim vas, doneti peskir, zaboravio sam ga uzeti”,
“Da, naravno” – odgovara…
Zavesa je navucena celom duzinom kade. Pokucala je na vrata, rekoh joj da udje… Ulazi polako, stidno. “Evo zete, donela sam”… “Udjite, slobodno, dodajte mi, skoro sam gotov” Zavesa je providna, vidim kako koraca ka meni. Sklanjam zavesu malo vise nego sto bi trebalo, uzimam peskir.
“Hvala tasta” – uz osmeh joj kazem. Ona i dalje stoji ispred kade, okrece se levo – desno kao da joj je neprijatno, ali, dok sam pomerio zavesu, ugledala je moju kurcinu, vec tvrdu od slike koja mi je bila u mislima dok sam isao ka kupatilu… Pogledala ga je…. Stojim i dalje u kadi, sa peskirom u rukama, brisem se, brisem lice, spustam peskir i vidim je kako i dalje stoji tu. Pogledamo se u oci…
“Tasta” – nasmejem se – ” I dalje stojite tu?” Cuteci, pridje mi i uhvati me za kurcinu
“Da, zete” – rece ona.
“Ah, tasta…” Samo me je pogledala, spustila se i znalacki ga uhvatila medju usne, drzeci me za koren i uvlacila ga duboko.
“Uuuuh, tastaaa…. Kako ste dobri…. Ah, kako ste samo zeljni”
Nasmesila se i nastavila, uvlaceci ga gotovo celom duzinom. u pocetku mi je bilo malo neprijatno, onda sam se prepustio… Odgurnuo sam je, izvadio kurcinu iz njenih usta…
“Necemo ovde, tasta” – rekoh joj i uhvatih je za ruku.
Otisli smo do spavace sobe i dok sam zatvarao vrata, ona je vec kleknula i uzela ga halapljivo u usta. Uhvatio sam ja za glavu, poceo sam da je tucam u usta, duboko, do grla… Gledao sam odozgo njene sisetine koje su se klatile ispod haljine. Njihale su se u ritmu mog tucanja… Izvadila ga je iz usta, stegla jako i kroz osmeh rekla
