Vreo letnji dan.Vazduh je nevidjeno sparan i tezak.Gradski asfalt glavnog grada je uzegao i vreo…A da ne pricam jos o sparini i znoju,i kojekakvim damskim mirisima i oblacima parfema od kojih se nikako nije moglo normalno disati u ovom gradskom autobusu.Poneki dasak vetra je carlijao kroz otvorene prozore ovog busa,ali ogromna masa ljudi koja je bila natrpana unutra,sprecavala me je da se malo osvezim.U ovakvim trenutcima mi dodje da se zamislim koji sam se kurac uopste i doseljavao ovde pre par meseci?!
Da sam sad kuci,lepo bih imao prostora i cistog vazduha koliko ti srce zeli i verovatno bih sada pijuckao limunadu u hladu nekog drveta…Ali jebiga,to ti je zivot!Nikada nisam mislio da cu napustiti svoje mesto,ali nezaposlenost u mom Banatu je preterano uzela maha i morao sam i ja ,trbuhom za kruhom, da dodjem u veliki grad…Da zapocnem novi zivot i da pokusam da zaboravim stari…da pokusam da zaboravim nju…Ali da se ja bolje trgnem iz ovih misli,postaju bolne.Koji kurac stalno razmisljam o devojci koja me je ostavila pred vencanje.Ne zasluzuje ona da ja jos uvek mislim o njoj!…Ali mislim
Pokusao sam da odem dovoljno daleko,da je ne gledam…da krenem dalje sa zivotom…Ali ne ide mi tako dobro kako sam zamisljao…Po ceo dan sam zarobljen na poslu u kasarni,nemam vremena ni da izlazim da upoznajem nove ljude,a kamoli i devojke…Naravno tek ih na poslu,u vojsci nema da biras…E zivote,jebem ti mater! Sve mi je u kurac otislo,a sada i ova nepodnosljiva zega…E pa bar to nemoram da trpim…Skoro besno i krajnje nepristojno sam poceo da se guram po autobus,krecuci se kroz masu do najblizeg otvorenog prozora.Nisam gledao ni koga gurkam,ni koga cepam,samo da dodjem do svezeg vazduha…I stao sam…pored prvog skroz otvorenog prozora.Zatvorio sam oci i duboko udahnuo.Osecao sam se malo bolje i poceo sam da smirujem svoju nervozu…za trenutak sam zamislio da sam na otvorenom polju,na kakvima sam bio kao mali sa dedom…da udisem cist vazduh i da gledam kako se oblaci krecu po nebu…To je tako delovalo opustajuce i umirujuce da sam za trenutak zaboravio gde se nalazim.A onda sam otvorio oci i postao svestan situacije u kojoj se nalazim.I to krajnje neprijatnoj.Bio sam priljubljen skroz uz pozadinu neke devojke koja je stajala ispred mene.Nisam mogao da joj vidim lice i da joj se izvinem…jer mi je bila okrenuta potiljkom i video sam samo njenu,do lopatica dugu,smedju kosu,koja je padala preko leprsave letnje haljinice.Cinilo mi se po nedostatku njene reakcije da ona i ne oseca bas mene kako sam joj se pribio uz telo,jer je guzva u autobusu bila stravicna,svuda okolo nas.Cutao sam i dalje…
I onda sam osetio neki vrlo poznat miris…miris sampona koji je redovno koristila i moja draga…Tada sam skontao da po gradji tela ova devojka ispred mene ,otpozadi i dosta podseca na nju,cak ima i indeticnu kosu.Meku ,mirisnu,zanosnu…Nisam mogao da se uzdrzim.Lagano sam svoju glavu prineo njenom potiljku i zatvorio oci.Zatvorio oci i mirisao njenu kosu…Mirisao njenu kosu i zamisljao da je to moja bivsa ljubav ispred mene…Malo sam se zaneo zivim secanjima i potisnutim osecanjima,pa mi se ,za mene neprimetno,poceo dizati kurac.Kao da je sva krv odjurila u njega,i on je poceo da raste i da pulsira u ritmu otkucaja mog srca.Autobus se dosta klatio i struckao i moja kita se sada bukvalno trljala izmedju njenih guzova,koji su se vise nego ocrtavali ispod i dosta kratke haljinice.Mesao se moj misko izmedju njenih oblih guzova i trljao u procepu izmedju njih.Postao sam tako uzbudjen i vlazan…
