Brinem se da mi je sin zadovoljan

Brinem, kao i svaka majka. Čak, mislim, više od drugih majki. Preterujem, brate, svesna sam toga , ali šta da radim kad sam takva. Jeste Momčilo moj jedinac, jeste da od treće godine odrasta bez oca ali koliko ima takvih oko nas? Mnogo, brate, znam, pa opet brinem, pratim, kontrolišem, tu sam kad zatreba. Dok je bio mlađi kao da mi je bilo lakše: šta će obući, da li je jeo, napisao domaći, da se nije prehladio. Malo dete mala briga, a moj Momčilo više nije mali! Završio je srednju školu, sada će na fakultet ( i sama pomisao da odlazi u drugi grad me ubija!), lep je, pametan, visok, ma ne zato što je moj, iskreno pravi maneken, ili košarkaš ili… I to me brine: Momčilo po ceo dan bleji u kompjuter, malo izlazi, retko ko ga pozove telefonom. Mobilni mu služi da sluša muziku!

– Kevo, pusti, kavi drugari, kakvi kafići, učim!- govorio je godinama unazad kad sam ga terala da malo izađe iz kuće, da se opusti, zabavi

Istina, dok je bio u osnovnoj voleo je da odluta od kuće sa nekim klincima pa posle jurim po kraju i tražim ga, grdim ga što se dugo zadržava van kuće, što se ne javi.

– Kevo, bre, kakav sport, kakva košarka, šta da počinjem u devetnaestoj. Moji vršnjaci već su profesionalci u svojim sportovima…

Ma znam ja to i sama, ali vidim visok je, skoro dva metra, ruke kao krila od vetrenjače. Tačno kada je on hteo tu košarku plašila sam se da se ne povredi, da ne ugane nogu, zglob, bio je sav kao grana. Možda plivanje, da se raskrupnja, nabaci malo mišića. Vodila sam ga na bazen, a voda hladna, beži još da navuče zapaljenje pluća, tuberkulozu…

Pročitaj ovu:
Ujno što si dobra

– Ko me zvao? Koja Marija? Mora da si pogrešila!

Probam da proverim ima li kakvih devojaka, kao telefoniraju, traže ga, džabe. Probam preko drugara, ali i njih nema, tek onaj Stevica, zaluđenik u tehniku i kompjuterske programe uopšte ne kapira šta ga pitam i onaj drugi, nadrndani i prilično tupavi Darko, koji je i dolazio kod mog Momčila da mu ovaj piše domaće i priprema ga za predstojeće časove. Bez njega bi još uvek bio u prvom osnovne! Ni on, somina ne gleda ženske, trabunja nešto o autima, trkama…

Ako Momčilo i izađe iz kuće bacam se u strogi pretres njegovih stvari, tražim, tražim…( Prvo nisam znala šta, a posle sve što može imati veze sa drogom -!- mirišem mu svaku stvarčicu, rekla bih da tu ima nešto, ali stvarno poima nemam kakav miris bi trebali da imaju marihuana i takva govna!) Onda tražim igle, špriceve, papiriće sa telefonskim brojevima dilera, kafića u kojima se okupljaju…

Bože, a da nije peder? Ma daj, ženo, kakav peder, sve i da hoće, kako, ne izlazi, ne dolaze mu, ne zvoni mu telefon. Bar kada bi imao neku curicu, vršnjakinju, da se upoznamo, da svrati malo kod nas (ovolika kućerina!) da joj skuvam kaficu, da proturimo koju, da mi kaže gde izlaze, šta nameravaju dalje, da ja njoj objasnim šta moj Momčilo voli… Uf, zato je i nema što bih se ja natovrzla na nju da je davim, da je ispitujem ko islednik ruskog KGB i još gore, zapovedam ko najodurnija svekrva-veštica!!

Ali brinem uporno genijalno uspešno pronalazeći sve novije i novije razloge za brigu.

Da nije impotentan?! Lako moguće: nema devojku,nije peder, ne zadržava se dugo u kupatilu, noću kad nije za kompjuterom spava mirno, kao beba (kontrolišem, ulazim u sobu), nema onih sumnjivih fleka po čaršavima i posteljini ( znate ono, svojeručno ili u snu…) Mora da je to, nemoguće da onolika momčina ne oseti želju, da se malo ne zaigra bar sam sa sobom… Mislim ako je to to, koliko ja znam, onda se da lečiti, jelte, to mu više dolazi iz glave. Pratim ga kad ode da se tušira, virim kroz ključaonicu i koliko mogu da vidim od onog tupavog mlečnog stakla tuš kabibe – samo se tušira!!

Raspitujem se kod prijateljica koje imaju sinove – ni jedan nije kao Momčilo: landraju, jure za loptom, jedan se opija, drugi je češće u miliciji, na nekim informativnim razgovorima nego kod kuće. Srećom te nije takav, ali me ubija briga – svi imaju devojku, neki i više odjednom!!

Pročitaj ovu:
Slađe je ono što je zabranjeno - I dio *INCEST*

Sve više dolazim do zaključka: Momčilo ima problem i on je usko vezan za ljubavni život!!

Mučim se, pripremam teren da započnemo ozbiljan razgovor na tu temu ali nikako da nađem adekvatan povod, smislim dobar početak, spremim stav i ponašanje za svaki mogući Momčilov odgovor. Sutra ću da ga postrojim, ima da mi stoji kao kip i odgovara, kombinujem dok se vraćam iz kupatila istuširana i osvežena po povratku sa pijace. Momčilo je u svojoj sobi, čujem muziku i onda me preseca njegov urlik:

– Hoću pičkeee!!

Sekund kasnije sam u njegovoj sobi, on mrtav hladan bleji u kompjuter i smeje se.

– Šta se dešava, Momo? Kakvi su to urlici, zaboga?!

– Ništa kevo, gledam onaj stari film , “Amarkord” i uvek se smejem na ovu scenu, znaš kad luckasti stric pobegne na drvo i urla, traži žensku. Nisam čuo kad si se vratila, izvini!

– Ma šta izvini! – u meni puče – Sediš tu i urlaš, a meni glava puca od briga.

Stranice: First -- 1 -- 2 -- 3 -- Next → -- Last

Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
0
Ostavi svoj komentarx
()
x