Čim me je ugledao u ogledalu, Jovan se trgao. Lice mu je u sekundi pocrvenelo, brzo je zgrabio svoju majicu sa klupe, navukao je preko glave i zbunjeno krenuo ka meni.
Čim me je ugledao u ogledalu, Jovan se trgao. Lice mu je u sekundi pocrvenelo, brzo je zgrabio svoju majicu sa klupe, navukao je preko glave i zbunjeno krenuo ka meni.
“Jao, izvini, Jovana… Stvarno mi je žao, mislio sam da nema nikoga više, pa sam skinuo majicu jer sam se baš oznojio… Nemoj da mi zameriš, stvarno mi je glupo”, počeo je ubrzano da se izvinjava, onako vaspitan i zbunjen.
Međutim, uprkos tom njegovom izvinjenju, oči su mu same bežale ka mom telu. Pogled mu je šetao sa mog dubokog dekoltea na stomak, a onda na moju guzu koja je sada, bez duksa, bila potpuno otkrivena u tesnim helankama. Gutao me je pogledom, dok mu je dah još uvek bio ubrzan od treninga.
Nasmešila sam se na njegovu zbunjenost, pokušavajući da zvučim potpuno opušteno, iako mi je srce i dalje malo jače kucalo od onoga što sam videla.
“Daj, ne zezaj, Jovane! Slobodno, samo ti treniraj, nemam šta da ti zamerim”, rekla sam kroz osmeh, mašući rukom. “Ja sam došla malo da trčim na traci, odoh čas da se zagrejem.”
Produžila sam pored njega ka kardio delu, svesna da me celim putem gleda s leđa. Stala sam na traku, upalila je i počela sa laganim hodom, a zatim prešla u lakši kas, zagrevajući mišiće. Jovan je u međuvremenu nastavio sa svojim treningom malo dalje, ali atmosfera u teretani je postala primetno napetija.
Sve je bilo u redu dok u jednom sekundu nisam napravila pogrešan korak. Patika mi je skliznula sa ivice trake koja se još uvek kretala, izgubila sam ravnotežu i uz jak prasak pala na pod. Kroz nogu mi je prostrujao oštar, probadajući bol – izvrnula sam zglob.
“Jovane! Dođi, molim te, pomozi mi!”, viknula sam kroz jauku, držeći se rukom za nogu dok sam sedela na podu.
Dotrčao je bukvalno u sekundi. Lice mu je bilo prebledelo od brige, a u očima mu se videla čista panika zbog mene.
“Jovana! Šta je bilo, jesi li dobro?”, pitao je ubrzano, kleknuvši na pod tik ispred mene, toliko blizu da sam osetila vrelinu njegovog tela i miris njegovog znoja.
“Izvrnula sam zglob, ne mogu da stanem na nogu…”, prostenjala sam, dok mi je lice bilo zgrčeno od bola, ali i od neke čudne napetosti koja se odjednom stvorila među nama.
Jovan nije oklevao ni sekundu. Pažljivo me je obuhvatio oko struka, prebacio moju ruku preko svojih širokih, napetih ramena i polako me podigao sa poda. Osetila sam snagu njegovih mišića dok me je čvrsto držao prislonjenu uz sebe dok smo lagano koračali ka stambenom delu kuće.
Srećom, kuća je bila potpuno prazna. Muž je poveo blizance u bioskop da gledaju neki novi horor film, a pošto ja organski ne podnosim horore, odlučila sam da ostanem sama i odradim trening. Nisam ni slutila da će se veče ovako završiti.
Polako smo ušli u dnevnu sobu, a on me je pažljivo spustio na prostrani kožni ležaj.
“Čekaj, moram odmah da ti skinem patiku da ne ottekne”, rekao je Jovan, kleknuvši ispred mene. Glas mu je malo podrhtavao.
