Hajde pokaži šta znaš

Još samo danas, samo danas… Dosada je očajna. Seminari su odvratni. Nikada nisam voleo ovakve skupove. Prva dva-tri dana je zanimljivo, svaki sledeći teška smaračina. Sedim u komfornoj sali, zavaljen u “direktorsku” fotelju, i kroz san slušam izlaganje, nekog magistra, doktora… ili šta već. Samo da prođe ovaj dan. Uvaliću se u prostrani hotelski krevet i sutra ujutro brzom brzinom kući. Šest dana odvojen od kuće i svoje “ženice”. U braku već sedam godina. Hej, već sedam godina!

Kad samo pomislim da moji ortaci još uvek švrljaju tražeći onu pravu… Pomalo sam ljubomoran na njih. Ali kad pomislim da imam već 35. Dovoljno sam bio blesavi momak koji je jurio “suknje”. Bogme i nisam bio tako loš u tom “lovu”. Bilo je tu svačega. A na kraju sam dobio i glavnu premiju. Jovana je bila izuzetna žena. Prelepa, prepametna, duhovita. Reklo bi se idealno. Jedino je u krevetu bila blaga. Daleko od toga da je bila loša, naprotiv. Ali kako je bračni život odmicao, nije bilo u njoj maštovitosti u toj meri da me iznenadi nečim novim. Ljubav prema njoj je i dalje bila tu. To nikada nije ni dolazilo u pitanje. Nisam mogao bez nje, ali mi je trebalo i novo uzbuđenje. Neka nova avantura koja će me malo prodrmati, i konačno dati i jedan novi impuls za nono što Jovana i ja imamo. Ali to su bila samo maštanja. Nikada je ne bih prevario. Pokušavao sam da tako nešto zamislim i nisam uspevao. Slike preljube mi nisu išle pred očima.

Duboko zavaljen u fotelju, padao sam u san. Opirem se ja, ali ne ide. Kakva bi to bila bruka da zaspim na konferencij. momentalno bi me šutnuli sa posla. U poslednjem trenutku se trgoh, protresoh glavom, mala pauza, uspravih se. Košmar! Sam pogled na prepunu salu doktora, i onog smarača sa govornice, me bacao u nesvest, a kamoli san. Još koliko, još koliko će ovaj da davi. bar je dobro što sam seo u poslednji red. Kad više ne budem mogao da izdržim pobeći ću. Levo od mene nema nikoga, ali desno! Desno se pogled pružao na najduži par nogu koje sam video. Momentalno sam se probudio. 5-6 sedišta dalje, sedela je crnka, sa divljačkim razrezom na haljini. Da nevolja bude veća, mislim da kad bi zauzela bilo kakav položaj, ne bi joj vredelo. Razrez je bio preveliki i preširok da bi ga umirila. Primetila je da gledam. Na moje čuđenje, nisam povukao pogled kao svaki “kulturan” muškarac. Proždirao sam je. Meškoljila se, vidno nervozna. Prekipelo joj je, negela se ka meni i pokazala mi srednji prst. Nasmešio sam joj se i nemo rekao

“hvala, vrlo rado”.

Zastala je za trenutak u neverici. Nije znala kako da reaguje. Potom se nasmejala i onako uz smešak, pretila prstom. Nisam prestajao da je posmatram, čak sam i prišao ka njoj za par mesta. U mojim pantalonama bilo je sve manje mesta. Nabreklina je postajala sve vidnija. Kud sam i obukao ove pantalone, sve se ocrtavalo. I ona je primetila. Stavila je ruku na usta, a drugom pokazala na nabreklinu. Pogledao sam je sa odglumljenim čuđenjem i rekao “Pa šta?” Gledala me je ispod oka. To je bio ključni trenutak. Ili će ustati da mu zvekne šamar ili će vrišteći izleteti iz sale ili će prihvatiti igru. Sačekala je par momenata, sklonila je razrez u stranu. Sevnule su gaćice. Okrenula se malo u stranu, da bih bolje video. Pomerila je i njih, da bi otkrila urednu mačkicu. Nažalost samo na tren. Pokrila se, i prstom pokazala na mene, a da je pri tom i dalje “kao” pazila šta je davež sa govornice trućao. Otkopčao sam pantalone, i izvukao batinu. Neću da budem hvalisavac, ali alatka kojom sam raspolagao, zaista je bila zavidna. Zadovoljno sam ga prošetao kožicu par puta. Kad sam se okrenuo, video sam da me gleda širom razrogačenih očiju. Zabezeknuto je sklonila pogled, i prstima namestila pokret, kao onaj debeli kuvar sa vrećice za “vegetu”. Šta sad. Videlo se da je uzbuđena. Čekao sam njen potez, bio je njen red. Spakovao sam kitu nazad i čekao. Bacila je brz pogled na mene, naglo ustala i krenula ka izlazu, spretno se provlačeći između fotelja. Sad je moj red. Štad a radim. Ako odmah ne ustanem, pobeći će mi. Ne mogu to da dozvolim. Učinio sam isto. Glupan, tek tad videh da nisam zakopčao šlic. Nespretno sam to uradio u pokretu, sapeo se (ipak nisam pao), i bučno sam otvorio i zatvorio vrata sale u kojoj je davež sa govornice, ulazio u kulminaciju izlaganja.

Rating: 4.6/5. From 25 votes.
Please wait...
Možda Vam se sviđaju i ove
guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare
0
Ostavi svoj komentarx
()
x