Stojan je upravo ulazio u Rajku, snažno, odlučno. Njena noga obavijena oko njegovih leđa, vukla ga još dublje. Grudi su joj se ljuljale ispod njega dok je on prodirao ritmično, duboko. Rajka mu je šaputala u uvo: „Tvoja je… tvoja žena… sad se jebe s tvojim bratom… gledaš je, a mene puniš…”
Te reči su ga dodatno raspalile. Zgrabio ju je za grlo, blago, ali odlučno, i nabijao kao u transu. Zvuci iz njenog grla bili su niska, promukla jecanja, spoj zadovoljstva i potpune predaje.
Milovan je spustio jedno koleno na klupu, vukući Mirjanu još nazad, duboko. Njegova jaja su pljeskala po njenoj vlažnoj pički, a ona je već gubila kontrolu. Rukom se trljala, drhtavim pokretima, i nije joj dugo trebalo — svršila je opet, ovog puta uz kratak krik, zgrčena celim telom, dok joj je sok curio niz butine.
„Sad ćeš da primiš sve… sve moje…” zarežao je Milovan, izvukao ga, i držeći ga rukom, počeo da svršava po njenoj zadnjici. Mlaz za mlazom, topli teret rasipao se po njenoj koži, sve do krsta.
Stojan više nije mogao da izdrži. Rajka mu je stegla kukove nogama, i kad je osetila kako mu se telo grči, još više se podigla da primi svaki trzaj. I on je svršio snažno, u njoj, u dugim, napetim talasima, dok mu se čelo znojilo.
Nastao je trenutak tišine — samo zvukovi noći i zadihanost četvoro ljudi koji su upravo prešli granice izgovorenog.
Rajka se nasmešila i prošaptala:
„E sad smo stvarno familija…”
Mogu da nastavim sledećim jutrom, sa emocionalnim razvojem, refleksijama i mogućim novim iskušenjima — želiš li da priča ide dalje?
Mirjana je otvorila oči prva. Jutarnje svetlo je prodiralo kroz prozor spavaće sobe, a telo joj je još pulsiralo od sinoć. Bila je naga, pokrivena tankim čaršavom, noge još blago raširene, između bedara osećala je lepljiv trag.
Stojan je ležao pored nje, okrenut ka zidu. Disao je ravnomerno, ali budno. Zna ga — kad je stvarno zaspao, diše dublje. Nije rekla ništa. Samo je polako ustala i obukla košulju koja joj je visila s naslona stolice.
Na dvorištu je već bila Rajka. Sedela je na klupi ispod loze, obučena, pušila cigaretu i pila kafu. Mirjana je sela pored nje.
„Jutro,” rekla je tiho.
„Jutro, snajka,” odgovorila je Rajka s blagim smeškom, ali bez one večerašnje topline.
Tišina. Samo cvrkut ptica i povremeni udar kašike o šolju.
„Sinoć… bilo je…” počela je Mirjana.
„Znam. Bilo je,” presekla ju je Rajka. „I bilo je dobro.”
Ali onda je okrenula glavu i pogledala je direktno u oči.
„Samo pazi. Milovan… zna on da jebe. Ali ne zna da se igra. Ako mu se svidi nešto – neće lako da pusti.”
Mirjana je zastala. Nije očekivala to.
„I šta to znači?”
Rajka se nasmešila gorko.
„Znači – gledaj svog muža, snajka. Pre nego što ti brat postane više od zeta.”
U kući, Stojan je gledao u plafon. U njemu je ključało. Mirjana je stenjala previše sinoć. Previše iskreno. Nije mogla da glumi to. I nije zaboravio kako je Milovan rekao: „Gledaj je, brat moj…”
I gledao je. I jebao je Rajku. I svršio u njoj. Ali sve vreme… gledao je kako njegova žena kleči pred drugim.
Ustao je naglo. Izašao na dvorište.
