„Ajde da krenemo,” rekao je kratko. „Imamo posla u selu.”
Mirjana ga je pogledala, osetila je tu hladnu promenu.
„Hoćeš da pričamo?” pitala je tiho.
„Kasnije.”
Milovan je izašao odmah za njima, sav zadovoljan, samouveren. Njegova ruka je kratko prešla po Mirjaninom struku kad su se mimoilazili. Predugo.
Stojan je sve video. Nije rekao ništa.
Ali u očima mu se pojavilo nešto novo. Nešto što do sinoć nije postojao — ljubomora. I s njom: nepoverenje. Pitanje.
Da li je još njegova?
Želiš li da nastavim priču s razvojem sukoba, da se pojavi raskol, ili možda nova seksualna tenzija, ali sada kroz ljubomoru i pokušaj kontrole?
Sledećih dana, atmosfera u kući bila je napeta. Stojan je ćutao. Sve što bi Mirjana rekla nailazilo je na kratke, suve odgovore. Pokušavala je da mu priđe noću, da ga poljubi, ali njegov dodir je bio hladan. I kad bi legli, spavao bi okrenut na drugu stranu.
Bilo joj je jasno. Njega je jelo. Ponos. Gledao je svoju ženu dok je bila jebana — i sada, kad nije više samo fantazija, nije znao šta s tim.
Jednog popodneva, kada je Milovan opet došao, Mirjana je osetila kako se sve uskomeša u stomaku. Njihovi pogledi su se ukrstili, i taj isti magnetizam bio je tu. Ali sada… opasnijim nijansama. Milovan se odjednom ponašao posesivno. Kretao se po dvorištu kao da je to njegov dom. Pričao sa Stojanom kao stariji brat koji zna bolje.
Rajka? Izdaleka ih je posmatrala. Lice joj je bilo maska, ali oči su govorile sve.
Te noći, Stojan nije ni pokušao da je dodirne. Mirjana je ležala budna, telo joj je gorelo. Muž hladan, brat mu — zabranjena vatra, Rajka — tajanstvena i nepouzdana.
Jesam li stvarno pogrešila? — pitala se dok je spuštala ruku niz stomak. Prsti su joj pronašli put, tiho. Oči zatvorene. Milovanov glas u glavi: „Telo ti zna pre glave…”
I onda — zvuk. Škripa vrata.
Otvorila je oči. Stojan je stajao pored kreveta. Gledao ju je kako se dira. Njegovo lice — kombinacija besa i uzbuđenja.
„Kome si sada mislila?” pitao je tiho.
Mirjana nije odgovorila. Samo je raširila noge šire i gurnula prste dublje. Znala je igra — i igrala je opasno.
Stojan je spustio šlic. Penis mu je bio polutvrd, ali rastao je dok je gledao. Seo je na ivicu kreveta, rukom ga stezao.
„Sviđa ti se?” pitala ga je promuklo. „Da li… zamisliš Milovana?”
Stojan je zarežao, grubo joj povukao ruku sa pičke. Spustio glavu među njene noge. Počeo je da je liže — divlje, besno. Ona je vrištala u jastuk, svršavala brzo, ali on nije prestajao. Lice mu je bilo mokro od njenih sokova.
Podigao se, nabijao se u nju do krajnjih granica, dok je ona stenjala: „Tako… pokaži mi… čija sam…”
I tada, u najdubljem trenutku, on se zaustavio, izvukao ga, i šapnuo joj ravnim glasom:
„Sutra ćeš ga primiti od njega opet. I gledaću te. Ali posle toga… bićeš ili moja zauvek — ili ne moraš ni da se vraćaš.”
Sutradan je nebo bilo teško, sivo, kao da i samo oseća napetost koja je visila među njima. Rajka je bila rezervisana, jedva je izustila nekoliko reči. Milovan je dolazio ranije nego inače, ulazio u kuću kao domaćin, ne kao gost.
