Kraj leta i početak jeseni, u moj kraj donosi jednu veoma lepu manifestaciju. To je takozvani grozdober u Sremskim Karlovcima. Ta manifestacija je nadaleko poznata. Tokom nje, kao gosti dolaze slavna i proslavljena imena estrade da održe svoje koncerte, zatim, tu su svi prateći dogadjaji i na kraju, toči se veoma kvalitetno vino u ogromnim količinama.
Za vreme manifestacije, ogroman broj ljudi se slije u Sremske Karlovce, koje su tada premale da prime sve goste. Obično je rezultat toga zakrčenje svih saobraćajnica.
Medjutim, ja lično ne volim vino i po prirodi sam pivopija. Iz tog razloga, volim da odem u Karlovce par dana pre otvaranja manifestacije. Pre svega niko me popreko ne gleda kada naručim pivo, a i tih dana se intenzivno postavljaju ringišpili, tezge, šatori i ostale drangulije, pa ima dosta raje za provod.
Tih dana u Sremskim Karlovcima je kao u košnici. Vlada euforija pred početak dane vina, a provoda ima dovoljno, ali sa mnogo manje gužve dok ne dodju gosti sa svih strana.
Bilo je lepo sunčano popodne. Sedeo sam u bašti jednog Karlovačkog lokala i posmatrao ljude kako užurbano postavljaju tezge i pripremaju se za otvaranje. Tada, tačno preko puta bašte u kojoj sam sedeo stade kombi kikindskih tablica. Iz njega izadje stariji čovek i jedna devojka. Devojka je bila greh koji hoda. Mala, sitna plavušica, koja je prkosno nosila svoje, za njenu veličinu ipak velike dojke. Imala je malu trtavu guzu, koja je prkosila svim zakonima fizike. Noge, pravilne lepo oblikovane, onako kako samo redovno bavljenjem sportom može da ih oblikuje.
Po razlici u godinama, pretpostavio sam da su u pitanju otac i ćerka. Oni počeše da vade iz kombija neke metalne šipke i daske. Kada su sve istovarili, dali su se na sklapanje tezge.
Mala je bila kao neki zvrk. Stalno je trčkarala u svojim patikicama i nešto radila. Videlo se da joj to nije prvi put. Ja naručih još jedno pivo i nastavih da uživam u pogledu na nju. Ona kao da je bila svesna da je gledam, čas je trtila svoje prelepo dupence saginjući se da nešto uradi, čas se propinjala da dohvati nešto što je za nju visoko i time izstezala svoje gipko telo. Osetio sam kako mi krv nadolazi u kurac i već sam bio primoran da ga malo bolje namestim i oslobodim mu malo prostora u gaćama.
Njihova tezga je polako poprimala svoj oblik i njih dvoje su već privršavali posao. Ostalo im je samo da prebace neki najlon preko konstrukcije kako bi imali zaštitu od sunca i eventualne kiše.
Medjutim tu je nastao problem. Koliko god pokušavali, najlon im se kao za inat svlačio sa tezge. Problem je bio u devojčicinoj visini. Jadna, tako malecka nije mogla da dohvati gornju prečku, i najlon bi se uvek svukao na njenoj strani. Ona je zbog toga pizdela i nervozno lupkala nogom o zemlju, što je izazivalo lako podrhtavanje njenih tvrdih sisa. Njen otac, sada već vidno iznerviran, pokuša nekako da sam prebaci najlon preko tezge, ali on sada skroz pade na zemlju.
Videviši ih kako se muče, rešio sam da im pomognem, a ujedno i da se malo zbližim sa malom. Moram da priznam da je bila jako jebozovna i želeo sam je sa sobom u krevetu.
