Kumstvo sa Romima: Majka u krevetu čika Irfana

„Spreman za još, starče?“

Klimnuo je glavom, sa gladnim sjajem u pogledu. Okrenula se, podižući kukove, pružajući mu zadnjicu. Njena guza, puna i okrugla, pritisnula se uz njegov stomak. Razdvojila je obraze rukama, otkrivajući usku, tamnu naboranu rupu svog anusa. Duboko je udahnula, a zatim polako, pažljivo, usmerila Irfanov kurac ka svojoj guzi.

Oštar uzdah joj je izmakao sa usana dok je gurao unutra, a zatim tih, produženi jauk. Leđa su joj se izvila, prsti su joj se zarili u čaršave. Stisnula je zube, jašući početnu nelagodnost, a zatim je polako, mučno sporo, počela da se pomera. *Šljok* njegovog kurca koji je ulazio u njenu zadnjicu bio je glasan u tihoj sobi. Njeni kukovi su počeli da se ljuljaju, u sporom, namernom ritmu, a zadnjice su joj se tresle sa svakim potiskom. Uzimala ga je, duboko i puno, u svoju zadnjicu.

Njegova majka, njegova nastavnica matematike, uzimala je crni kurac starca u svoju zadnjicu. Sirova, neukroćena strast bila je gotovo nepodnošljiva. Pumpao je svoj kurac, sve brže i brže, očajničkim, frenetičnim ritmom. Slike su mu se urezale u glavu: majčino crveno lice, njene grudi koje skaču, njena zadnjica se pomera, debeli, tamni kurac koji klizi unutra i napolje iz nje. Njeni jauci su postajali sve glasniji, frenetičniji, mešajući se sa Irfanovim grčenjem.

Zabacila je glavu unazad, kosa joj se divlje zamršila. „O, Irfane, da! Da!“, uzviknula je, glasom ohriplim od zadovoljstva. Mogao je da vidi kako joj se mišići na leđima stežu, kako joj se telo trese. Bila je blizu. Tako blizu. Osetio je kako mu raste pritisak u preponama, vruć, uporan bol. Telo njegove majke se grčilo, poslednji, drhtavi potisak, a zatim se srušila na Irfana, glave zarivši u njegov vrat. Čuo je vlažan, grgoljavi zvuk. Irfanov krik oslobođenja. Uzela je njegovu spermu, svu, duboko u sebi. Tada je osetio svoje oslobođenje, vruć, zaslepljujući talas koji se srušio na njega. Njegov kurac je pulsirao, šikljajući vruću, lepljivu tečnost o prozorsko okno, tihi, beli dokaz njegovog zabranjenog voajerizma. Šok, neočekivano prskanje, nateralo ga je da se trgne. Brzo ga je obrisao rukavom, srce mu je lupalo o rebra. Njegova majka je ležala prebačena preko Irfana, njihova tela isprepletena, iscrpljena i blistava. Podigla je glavu, njene oči susrele su se sa njegovim. Osmehnula se, blagim, nežnim, znalačkim osmehom. Nije bilo stida, ni iznenađenja, samo tiho razumevanje. On se ukočio, zatečen. Znala je da je tu. Znala je sve vreme. I nije stala. Spustio se sa korena, noge su mu se drhtale. Trčao je, slepo, kroz zaraslu travu, nazad do svoje kuće, nazad u sigurnost svog kreveta. Navukao je pokrivač do brade, telo mu je i dalje drhtalo, slike su mu se urezale u um. Ležao je tamo, osluškujući noć, čekajući.

Trideset minuta kasnije, čuo je tihi klik ulaznih vrata. Njeni koraci, lagani i bez žurbe, prošli su pored njegove sobe. Ušla je u svoju, a za njom se vukao slab miris seksa i jasmina. Čuo je šuštanje odeće, tiho pljuskanje vode. Zatim tišina. Nikada to nije pomenula. Nikada to nije pomenuo. Sledećeg jutra, sunčeva svetlost je strujala kroz njegov prozor, topla i zlatna.