„Čekaj!“ rekla je.
Zastao je, okrećući glavu, njegove oči susrele su se sa njenim. „Reci Darku… reci mu da je prozor uvek otvoren za vas. I reci i svojim drugim zgodnim crnim prijateljima…..usliv je, bez snimanja.“
Njen glas, iako tih, imao je novi, opasan prizvuk, samosvest koju ranije nije posedovala. Slab, znalački osmeh igrao je na njenim usnama, odraz predatorske krivine koju je ranije videla na Mirsadovom licu. Više nije bila samo Lena, nevina bela devojka. Sada je bila nešto drugo. Nešto divlje, mračnije. Nešto što se upravo probudilo. Mirsadove oči su se blago raširile, bljesak iznenađenja, a zatim spor, zahvalan osmeh se raširio po njegovom licu.
„Uradićemo to, Lena. Uradićemo to.“ Namignuo je, pa se izvukao kroz prozor, a za njim je ušao i Adem. Prozor se zatvorio uz tihi klik, vraćajući njenu sobu u tišinu koja više nije bila prazna, već ispunjena zaostalim mirisom njihovog mošusa, njihove sperme i snažnim sećanjem na njihova tamna tela isprepletana sa njenim. Lena je ležala tamo, telo joj je i dalje pulsiralo, nova toplota je cvetala u njenom stomaku, glad koju je sada znala kako da zadovolji. Cvrčci napolju su nastavili svoj ritmični hor, njihova pesma je sada zvučala drugačije, kao proslava, a ne kao uspavanka.
Noć je, shvatila je, tek počela.
