Mirsad, viši, širi, ramena su mu se naprezala uz usku majicu. Adem, malo mršaviji, ali sa ukočenim intenzitetom koji ga je činio podjednako zastrašujućim. Stajali su u njenoj sobi, dve tamne figure, lica im nečitljiva u prigušenom svetlu. Mogla je da oseti toplinu koja je zračila iz njih, čistu silu njihovog prisustva. Mirsadove oči, tamne i blistave, prelazile su preko njenog tela, zadržavajući se na njenim grudima, bokovima.
„Dobra devojka.“ Njegov glas je bio tiho mrmljanje, milovanje. Napravio je korak ka njoj, pa još jedan, smanjujući razdaljinu između njih. Nije se pomerila, hipnotisana, jelen uhvaćen u svetlu farova. Osećala je puls u vratu, frenetično bubnjanje. Ispružio je ruku, njegovi tamni prsti su joj prešli preko obraza, poslavši trzaj kroz nju. Koža mu je bila topla, hrapava.
„Znaš šta sada želimo, zar ne?“ šapnuo je, lice blizu njenog, dah topao na njenim usnama.
Njegov miris, mošusan i suptilno sladak, ispunio joj je nozdrve. Mogla je samo da klimne glavom, grlo joj je bilo stegnuto, nesposobna da izgovori reči. Njen pogled je preleteo ka Ademu, koji je sada stajao pored vrata, posmatrajući ih, njegovo prisustvo je bilo tihi, snažni podsetnik na drugi par očiju, drugi par ruku. Mirsadova ruka je skliznula sa njenog obraza do vilice, palac joj je pratio krivinu brade.
„Dobro. Sada, skini tu malu spavaćicu.“ Njegov glas je bio komanda, tiha, ali apsolutna. Njeni prsti, još uvek drhtavi, petljali su sa rubom tankog pamuka. Navukla ga je preko glave, tkanina joj se na trenutak zakačila za grudi, a zatim se oslobodila, ostavljajući je da stoji pred njima samo u malim, čipkastim gaćicama. Hladan vazduh u sobi, iznenada mnogo hladniji, dodirnuo joj je kožu, izazivajući jezu. Njene grudi, pune i teške, sa tamnim, nabreklim bradavicama, štrčale su napred, oštro bele nasuprot njenoj rumenoj koži. Osećala se potpuno izloženom, ranjivom, a dubok, ukusan stid ju je preplavio. Mirsadove oči su je proždirale, tiho urlanje mu je tutnjalo u grudima. „Prelepa“, prošaputao je, pogleda uprtog u njene grudi.
„Baš kao što smo znali da ćeš biti.“ Ispružio je ruku, njegova tamna ruka se stegla oko jedne od njenih grudi, palcem prešao preko bradavice. Oštar, izvrstan osećaj prostrujao je kroz nju, mešavina bola i zadovoljstva. Leđa su joj se blago izvila, tihi jauk joj je izleteo sa usana. Adem se tada pomerio, tiho prisustvo sa njene druge strane. Njegova ruka, podjednako tamna i snažna, pronašla je njenu drugu dojku, odražavajući Mirsadov dodir. Njihovi prsti, grubi i uporni, zadirkivali su je i stezali, čineći da joj bradavice cvetaju u tvrde, osetljive tačke. Osećala se kao igračka, zarobljena između dve moćne sile, i osećaj, iako zastrašujući, bio je opijajući. „Sviđa ti se to, zar ne, Lena?“ Ademov glas je bio dublji, mirniji od Mirsadovog, ali ne manje zapovednički. Njegovi prsti su joj štipnuli bradavicu, trzaj zadovoljstva i bola terao ju je da bekne.
„Mmmf…“ Nije mogla da govori, samo je stenjala, glava joj je padala unazad, oči su joj se zatvarale. Osećaj njihovih ruku na njoj, tamni kontrast njihove kože naspram njene, bio je gotovo previše. Njene gaćice, već vlažne, bile su tesne i stežuće. Mirsad se sagnuo, usne su mu dodirnule njen vrat, šaljući je naježicu kroz nju.
