Ma da li si ti normalna!!! Ukrala si mi prvi poljubac!!!’’,poče da mi viče… ,,Pa dobro,znaš da prvi poljubac treba da bude sa osobom koju voliš,a ti mene voliš zar ne?’’,rekoh ja… ,,Pa volim te,ali…’’ Ne znam zašto,ponovo sam joj se približila I poljubila je…Sada se uopšte nije opirala…Ljubile smo se dugo…Toliko sam bila uzbuđena da nisam znala šta radim… Kad smo se malo smirile,rekla mi je da to više ne radim,da bi bar njen treći poljubac ,,slobodan’’ za muški pol… Treća-sreća… -Posle bazena,otišle smo na sladoled,pa kod Saše da igramo karte…Kad smo se vratile kući bilo je prilično kasno…(Ja i ona živimo u istoj zgradi,stan do stana…) -Primetila sam da su vrata otključana…To me je zbunilo jer sam bila sigurna da sam ih zaključala…Ali kad se uzme u obzir moja neodgovornost i zaboravnost,to nije ništa neobično…Ušla sam u stan i okrenula se da zaključam vrata… ,,Kaćo…’’,odjednom začuh dubok muški glas…Nije moguće…Taj glas,priželjkujem da ga čujem blizu mene već 5 godina… ,,A..Aco…’’ Nisam ga ni dobro pogledala samo sam se okrenula zaglila ga i počela da plačem… ,,Aco,nije te bilo pet godina,pa šta si ti mislio?Zašto nisi došao ranije?O bože, koliko si mi nedostajao,imaš li pojma?’’,plakala sam i kritikovala ga… Nisam ga lepo videla od suza… ,,
Sad sam tu’,smiri se’’,rekao mi je i zagrlio me… ,,Idem da ti donesem vodu da se smiriš,sačekaj…’’ Obrisala sam suze… Za nekoliko trenutaka on je bio tu,tačno ispred mene…O Bože…Nisam verovala kako izgleda…Sagnuo se i pogledao me je u oči… ,,Izvoli…’’
O taj pogled,čoveče…
Te oči…Prestala sam da dišem…
Bila sam skroz crvena i nisam ni okusila vodu…
Konstantno sam buljila u njega… ,
,Aco…Bože koliko si se promenio…
Čoveče,koliko si lep…Jao…’’,promrmljala sam nešto…
,,Popij tu vodu,ohladiće se…’’,nasmešio se i pogledao me je…
Nisam razumela ,,šalu’’,jer sam bila u šoku…
On se približi i poljubi me u čelo…Uvek je to radio,još kad smo bili deca…
,,Da ti pokažem šta sam ti doneo…’’,reče on,odmače se od mene i poče preturati po koferu…
Posmatrala sam ga…O čoveče,kakvo telo…Kako je samo lep…
Ima dugu kosu,plavu…Ja nikad nisam volela ,,dugokose’’ ali on…
Nisam mogla da verujem…Imao je lepe usne…A oči…Pogled…
,,Znam šta si oduvek želela…’’,reče on i izvadi pištolj…
,,Nije napunjen…
Opasna igračka za opasnu devojčicu…
’’,držao je pištolj pored glave,gledao me i smešio mi se…,,Osmeh…Kakav pogled…
,,Zeliš ga?’’,rekao je,
,,Pa dođi,uzmi ga’’…
Nasmešila sam se i prišla…
On mi priđe i nasloni mi pištolj na čelo…
,,A šta ako je napunjen?’’ Bila sam zbunjena…
Njegov zagonetni osmeh,pogled…
Počela sam da crvenim,jedva sam disala…
O bože,uzbudila sam se samo od njegovog pogleda…
I ustvari preda mnom je bio moj rođeni brat…Bio je visok skoro 2 metra…
,,Ej pa nisam hteo da te uplašim,šalio sam se…’’,rekao mi je,
,,Da li si dobro?Skroz si crvena…Dođi ovamo…
’’Seli smo na pod…Popila sam malo vode i smirila se…
On se nasmešio,stavio mi šaku na glavu i protrljao mi kosu kao malom detetu…
,,Nisam te video 5 godina…Koliko si se promenila…’’
,,Kao da sam ja za to kriva!!!5 godina nisi se setio da dođeš!!!’’ On se uozbiljio,i skrenuo pogled…
