Moja snajka Sofija je privlačila poglede gde god bi se pojavila. Rasna žena od 42 godine kakvu samo poželeti možeš.
Svaki muškarac je zavideo mom bratu od tetke na njoj. I kao devojka je bila dobra, ali je sa godinama dobila tu zrelost pa je postala još jebozovnija.
Velike prirodne sise, koje su stojale pravo i bez brusa, jaki bokovi i malo veće a istrćeno dupe. Šta god da bi obukla, dupe i sise nije mogla da sakrije od pogleda.
Često smo se porodično posećivali. Deca su nam se lepo družila. Ja bih svaki put morao da ga izdrkam kada bi smo bili zajedno. Nije bilo moguće da me ne napali njena pojava. Crna duga kosa na belom tenu. Uhhh.
Na sto načina sam smišljao kako da joj pridjem nekako i probam, ali bila mi frka ozbiljna. Šta ako nekome kaže, najebaću od svih.
Ono što mi je išlo u prilog je što je brat često na terenu, radi na gradjevini. Pa je snajka često sama.
Ali kako prići, šta reći…
Na moju sreću, snajka nije bila neke posebne inteligencije. Pa sam mogao da igram na tu kartu. Da je malo zbunim.
Čekao sam da brat ode na teren i budem siguran da je sama par dana. I konačno, ode brat za Leskovac na neko vreme.
Ja odmah tog jutra pošaljem poruku njoj, ali tekst poruke je bio vezan za moj posao. Kao da se nadjem sa nekim kolegom i da mi spremi papire koje treba da preuzmem.
Ona nije radila pa sam znao da je sama kod kuće.
Eto brzo odgovora od nje.
„Kakve papire da spremim Nešo? Ne razumem ništa.“
Ja sačekam malo pa kao odgovorim a ne znam da je njoj, nego opet kolegi kao pišem.
„Pa ugovor čoveče. Nisi valjda zaboravio? Ja danas odvojio dan da to završimo.“
Opet će ona.
„Ništa te ne razumem. Nije mi Ivan ostavio nikakve papire za tebe?“
Ja tek kao kada skontao da njoj idu poruke.
„Joj Sofija izvini. Greška. Ja mislio pišem kolegi, kad ono tebi.“
„Aaa. Ma ništa, nego si me zbunio.“
„Ih zbunio, nisi ti valjda lako zbunjiva snajka?“ I smajli na kraju
„Nisam, nisam. Gde ja da se zbunim.“ I ona smalji na kraju.
„Jesi li dobro, šta radite?“ Pitao sam.
„Dobro smo. Sve po starom. Kod vas?“
„Isto i kod nas. Gde mi je brat?“ Pitao sam kao.
„Ode na teren, u Leskovac. Biće bar dve nedelje.“
„A ti sama dve nedelje?“ ja kao fin.
„Već sam navikla. Tako je…“
„Šteta vala. Treba da menja posao, da ne budeš sama stalno.“
Tu snajka prebaci kuckanje na drugu stranu.
„I kako baš da meni ode pogrešna poruka?“ Nije izgleda toliko naivna kao što sam mislio.
„Ne znam. Hteo tako telefon valjda.“ I dodam par smajlića.
„Hteo telefon meni da piše. Sam telefon hteo? Cccc.“ Sa migom posla snajka.
„Pa sad. Hteo sam da pošaljem kolegi, ali mi valjda misli odlutale.“ Malo da je čačnem.
„I odlutale baš na mene?“
„Eto desilo se tako.“ Ja nevinašce.
„Samo sada? Nisu ti odlutale do sada nikad?“ Lepo je krenula snajka, svidja mi se.
„Da je samo sada, pa da te lažem. Odlutaju, nije da ne odlutaju. Šta da ti kažem, živa duša.“ I pošaljem kez.
„Ti to meni hoćeš da kažeš da ti misliš na mene?“
„Mislim naravno. Pa ti si mi snajka. Naravno da mislim.“ Pravim se lud.
„Vidi njega što se pravi. Ja te lepo pitam a ti mi tu pišeš gluposti.“
„Pa šta da ti pišem? Da, mislim na tebe, nisam ništa drugo rekao.“
„Nisam ja glupa, znaš. Misliš ti svašta. Kao i svi muški.“
„Naravno da nisi glupa. Vidiš ti i sama. Svi te gledaju.“ Rekoh joj
„Svi, pa i ti jel tako? Moreee, sram te bilo da znaš.“ Nije ljuta, odlično
„Izvini snajka, ali viša sila. A šta da radim kada si u mojoj blizini? Da okrene glavu na drugu stranu? Nema šanse.“
„Ne moraš da okrećeš glavu, ali da zveraš kao drugi, to ne bi trebao.“
„Kako da ti kažem, ima šta da se vidi, pa mi žao da ne gledam.“ I smajli.
„A misliš, misliš… Kako misliš o meni?“ upita snajka.
„Pa ako hoćeš da staviš kafu, mogu da dodjem pa da ti ispričam. Da ne kucam toliko“ krenuo sam u napad.
„Ako ti žena sazna da dolaziš sam, ima da te ubije.“ Znala je Sofija da je moja žena ne gotivi mnogo. Baš zbog tog jebozovnog izgleda.
„Pa neću da joj kažem. Znači da dodjem?“ Uporan sam.
„Dodji ako ti se baš pije kafa samnom.“ I smajli.
