– Ssss duso ne placi , ssss mirivao me MIlos, dok je to tiho pricao , lagano mi je nabijao kurac…
– Milose ,sta ovo radis, sa nama
– Ali duso vidis da nam ne ide, nemoj da kvaris nas poslednji seks, hocu da mi ostane u lepoj uspomeni.. govorio je to i polako mi ga nabijao u picku, a ja sam i dalje plakala…
– Ali ja ne mogu bez tebe da zivim, zar ne razumes to, ne moguuuu
– Ma mozes duso , naviknuces se , ne brini se…
– Ali ne zelim da se navikavam , ja ne zelim da ostanem bez tebe. ne zelim da te izgubim, zelim da zauvek budemo zajedno, zar ne razumes…
– Razumem duso, ali vidis i sama da nam ne ide…
Pocinjao je sve jace da me jebe, a ja sam plakala , plakala sam jer ga volim, a on… kao da ga je palila moja patnja, kao da je uzivao da gleda kako placem , kako mi suze teku niz lice dok me on jebe. Poceo je da stenje, drzao me je cvrsto za guzove i nabijao bez prestanka, a onda je poceo da se trese i da svrsava u mene , svrsavao je dugo i jako jecao od zadovoljstva, povukao me je ponovo smo poceli da se ljubimo, kada je zavrsio, dugo smo ostali tako, samo sam lezala na njegovim grudima i cutala, nisam zelela niakada da se pomerim. Onda je Milos ustao i rekao mi kako mora da ide….
– Ides k njoj… upitala sam ga
– Da .. klimnuo je glavom…. a onda je rekao ….
– Vise necu dolaziti , vise te necu zvati…. Oci su mi se napunile suzama, u grudima sam osecala strah , i veliku bol, toliko veliku da sam imala utisak kao da umirem , kao da vise nisam ziva…..
– Ovo je za tebe… sa vrata je skinuo svoj medaljon, to je bilo polomljeno srce ,jedan deo je dao meni, a jedan je zadrzao na svom vratu….
Milos se okrenuo i posao ka vratima, na vratima je zastao, okrenuo se i pogledao me… nikada necu zaboraviti taj njegov pogled, oci su mu bile pune suza, uzdahnuo je , otvorio vrata i zauvek je nestao iz mog zivota. Posle Milosevog odlaska, danima sam bila slomljena i nisam izlazila iz kuce. Moj oporavak je bio, dug, bolan i tezak, u stvari kada malo bolje razmislim , nikada se nisam ni oporavila, ali sam shvatila da moram da nastavim ,dalje da zivim. Ustala sam i osvojila svet, upisala sam glumu i postala sam jedna od najuspesnijih glumica.
A onda je stigao i moj prvi Oskar, na dodelu me je dovezla velika crna limuzina, oko mene je bilo gomila obezbedjenja koja me je vodila kroz masu, a onda sam iza sebe zacula kako neko vice…
– Mala, mala , hej to sam ja mala…
Prljavi prosjak je skocio na crveni tepih , obezbedjenje je reagovalo munjevito , oborili su ga na pod i pritisli uza zemlju, a on nije prestajao da zove… Stala sam , obezbedjenje me je pozurivalo da krenem i govorili su mi kako ce oni to resiti, ali mi nesto nije dalo da krenem dalje, kao da sam od negde znala tog pocepanog i prosjaka…
Vratila sam se i cucnula, rekla sam obezbedjenju da ga puste , on se malo podigao, pogledao me je pravo u oci, bio je sav pocepan , a oko vrata mu je visila amajlija, bilo je to izlomljeno srce…. samo smo se gledali i poceli smo da placemo, a onda sam ga jako zagrlila, stezala sam ga koliko sam jace mogla i plakala, a oko nas su sevali blicevi…
