I tako je došao.
Na sebi je imao majcu i bermude. Bio je opušten… ili se tako činilo.
Priča uz kaficu i vino nam je išla skroz dobro. Bez ikakvog zastoja i bilo kakve nelagodnosti.
Na stolu pored, stajala je bočica sa uljem i veliki peškir i jedan manji – onako kako je tražio.
„Nije lepo što to kažem, ali vidno si umorna. Nadam se da ću pomoći…“
Ustao je, uzeo frotir i prostro ga po slobodnom kauču.
Čak i da sam htela da se povučem, više ne bih znala kako.
Poslušno sam prišla, pogled je spuštao na mesto gde je bade mantil bio zavezan. Otpustila sam ga i legla na stomak kako je tražio. Pomogao mi je da smaknem mantil preko ramena. Uredno ga je spustio u stranu, uzeo peškir i prebacio mi ga preko pokrivši razgolićenu guzu (insistirao je da budem bez gaćica… teškom mukom sam ga poslušala).
Uzeo je ulje i lagano počeo da ga sipa po mojim leđima. Od vrata na niže, niz kičmu. Do peškira. Pa ispod. Niz jednu, pa niz drugu nogu. Naneo je ulje sebi na šake i spustio ih lagano na leđa pa krenuo prema vratu. Sve je radio dosta lagano i osetila sam kako počinjem da se opuštam. Prijao je dodir njegovih veštih ruku, prijao je taj osećaj da mu se polako prepuštam i da on sve radi sa uživanjem.
„Prija?“ pita
„Mmm… da!“ kažem po malo sneno.
Nastavlja. Ramena, ruke, ponovo ramena, vrat, pa niz kičmu. Zastaje oko peškira, malo ga pomera na dole i tu staje. Ponovo sipa ulje po dlanovima, pa se spušta niz levu nogu sve do nožnih prstiju. Polako nanosi ulje izmđu prstiju i lagano mi masira stopala. Pa prst po prst. Sad sam već sasvim opuštena i čini mi se da može da mi radi šta god hoće.
Sad se vraća od stopala prema gore… zadržava se na butinama, zavlači ruke između, pomera peškir… čini se slučajno. Da li mi se učinilo ili čujem da mu se disanje ubrzalo? Moje jeste. Malo.
Šake su mu i dalje na mojim butinama, svaka na po jednoj, prave pokrete koje ne znam da opišem, kada se nađu na unutrašnjosti, svaki put završavaju sve više. Podiže se, uzima ulje i nanosi na butine i listove. Neko vreme se zadržava na listovima pa se ponovo vraća na butine. Prija mi. Ovog puta kada dođe do ruba peškira, sklanja ga:
„Ne treba nam više“ kaže lagano… glas mu je dublji. Šake su mu na mom dupetu, svaka na po jednoj polovini. Nanosi ulje, šeta od njega do gornjeg dela butina. Instiktivno malo raširim noge. Kao d je jedva dočekao, sipa mi ulje na donji deo leđa i to očito veću količinu jer osećam kako lagano vuri niz procep, do anusa. Lagano spušta ruku i razmazuje. Sve. Drhtim. Ali mi prija. Sada sam već sigurna da i on ubrzano diše. Odmiče se. Iz tog položaja ga ne vidim, ali shvatam da skida svoju majcu.
„Malo sam preterao sa uljem… pa da se ne isprljam i odnesem ga kući“ objašnjava.
„Pa ako ja mogu da budem gola, možeš i ti!“ kažem.
„E hvala ti za ovo!“ smeje se i shvatam da je brzinom svetlosti skinuo sve sa sebe. Ne smem da se okrenem i pogledam.
Nastavlja tamo gde je stao. Njegovi prsti penjući se uz butine ili spuštajući se sa guzova, sada već sasvim slobodno povremeno „skrenu“.
