Neću duljiti sa uvodom pa ću odma preči na priču.
Poznajemo se duže od godinu dana. Sad je već prešlo u naviku da, dok smo na poslu oboje imamo uključen čet I kad stignemo – pišemo. O bukvalno svemu. Od razmene recepata za pripremu hrane, preko svakodnevnice njegove i moje, pa neminovnih problema i radosti, do sasvim ličnih i intimnih stvari. Nekad samo razmenimo informacije, nekad analiziramo nešto do sitnih detalja. Nekad se slažemo i mislimo slično, nekad deluje kao da ćemo se posvađati. Znali smo jedan drugom bezmalo sve ljubavne i sexualne avanture. Dopadao mi se odnos u njegovom braku i čak i kad je on bio nezadovoljan, znala sam da će se sve vratiti gde treba… i podržavala ga u tome. Znao je za moje ljubavnike… redovnog i ako se pojavi neko zanimljiv. Za dvoje ljudi koji su se slučajno sreli, bili smo na čudan način povezani i neobično bliski. Uvek sam se mogla osloniti na njegov savet i razmišljenje jer sam znala da su iskreni i izrečeni iz najbolje namere – čak i ako nisu prijali.
Bila sam umorna, iscrpljena sa jedne strane poslom, sa druge problemima… ali po malo i vrućinom. Brojala sam dane do odmora i činilo mi se da mi samo to daje snagu da izguram započetu sedmicu. I dan ranije imala sam nenadanu posetu sjajan sex uz razmenu (obostranih) emocija i koliko god da sam se trudila da o tome ne mislim i ostavim da stvari idu svojim tokom, opterećivalo me je… zbližili smo se, a sad je odlazio na duži put i nisam mogla da budem mirna..
Uključila sam kompjuter ranije nego što to uveče činim. Otvarajući mail, naišla sam na poruku na četu.
„Biću blizu tebe, ako želiš da mi skuvaš kafu, rado bih je popio u tvom društvu. Vrlo sam radoznao, priznajem“
Prvo sam mislila da je šala.
„Čekaj da proverim u raspored… da li mogu da te ubacim preko reda“, našalila sam se valjda zato i da dobijem u vremenu i procenim da li je ozbiljan.
„Hajde, pa mi javi što pre da znam koju priču da složim“, odgovorio je odmah
„Imaš sreće, jedan je upravo otkazao…“ iskuckala sam smejući se.
„Odavno ti dugujem masažu. Može sve kako smo se dogovorili?“
Pokušavam da se setim tih razgovora sa početka našeg druženja i šta smo se to dogovorili…
„Samo bade mantil. Ulje imaš? Rekla si da si dobila neko lepo za rođendan…“
Pojma nisam imala da sam mu i to ispričala.
Tišina.
„Hej bre… naši smo. Nadam se da nije u pitanju nepoverenje i da znaš da mi je naš odnos mnogo bitniji od bilo kakve masaže ili sexa?“
Kad malo bolje razmislim, bio je u pravu. Toliko toga smo znali jedno o drugom i toliko sam ga doživljavala blisko, da nisam mogla da zamislim da mi sa njegove strane preti bilo kakva neprijatnost. Ipak, da nekog dočekam u bade mantilu… nije ba bilo u mom maniru.
„Ako ne želiš, ne moram ja ni da dođem?“
Želela sam. To bar nije bilo sporno.
„OK, Prihvatam tvoje uslove“ iskuckah konačno.
„Ima još jedan…“
„Reci“
„Vidi… nikad i ni pod kojim uslovima ne želim da se naš odnos poremeti niti promeni. Suviše mi znače naši razgovori i sve ono što sam u tebi pronašao“
„Mislila sam da se taj deo podrazumeva“, rekoh
