12. dan
Poslijepodne, Daniel je još spavao. Helena ga je pokušala probuditi slomljenim glasom.
Helena: – „Daniel, Daniel.”
Daniel je otvorio oči. Helena je ležala pokraj njega, pokušavala je ustati.
Helena: – „Oh Daniel, jesi li budan?”
Daniel: – „Hm, mislim da jesam.”
Helena: – „Molim te pomozi mi, ne osjećam se dobro, ne mogu ustati.”
Daniel je ustao i došao do Helene s druge strane kreveta. Helena je izgledala stvarno uništeno. Jedva je mogla govoriti.
Helena: – „Molim te dodaj mi tablete i vodu.”
Daniel joj je dao vodu i tablete.
Helena: – „O moj Bože, sve me boli.”
Daniel: – „Žao mi je, mama. Nastavi spavati.”
Helena: – „Želim, ali moram u kupaonicu. Pomozi mi da ustanem.”
Helena je bila u bolovima. Daniel joj je pomogao da ustane.
Helena: – „Dobro, probat ću sama.”
Helena je polako jedva stigla do kupaonice. Daniel ju je držao.
Helena: – „U redu, moći ću sama.”
Daniel: – „U redu, ako trebaš pomoć zovi me.”
Daniel je razmišljao: – „Ma stvarno smo je uništili, jedva hoda. Osjećam se i sam uništeno, a mogu zamisliti kako je njoj.”
Daniel se vratio u krevet. Helena je dugo ostala u kupaonici. Za to vrijeme Daniel je ponovno zaspao. Nakon 2 sata se probudio. Pogledao je Helenu. Još je spavala. Daniel joj je prišao i nježno je poljubio, a zatim otišao u kupaonicu. Bilo je 17 sati. Kad se vratio iz kupaonice, Helena je bila budna.
Daniel: – „Mama, budna si, kako si?”
Helena: – „Nisam dobro. Sve me boli.”
Danijel: – „Mama. Žao mi je, nismo trebali…”
Helena: – „Ne, u redu je. Nisi ti kriv, nisi učinio ništa što ja nisam htjela.”
Daniel joj je prišao i poljubio je.
Helena: – „Hvala ti što si tako razuman. Bojala sam se da ćeš me mrziti zbog mojih postupaka i ovakvog ponašanja.”
Daniel: – „Mama, volim te sada više nego ikad.”
Helena je bila zadovoljna s time što čuje.
Helena: – „Pa, danas neću moći ustati iz kreveta.”
Daniel: – „Nema problema, ja ću se brinuti za tebe.”
Helena: – „Ne, trebam samo malu pomoć i možeš izaći van onda.”
Daniel: – „Što želiš da učinim?”
Helena: – „Dat ću ti popis onoga što mi treba. Prvo ćeš otići u ljekarnu i kupiti lijekove, a zatim ćemo naručiti hranu.”
Helena mu je dala papir.
Helena: – „Ovdje piše što trebam. Imat ćeš vremena otići na plažu ili gdje god želiš, samo uzmi lijekove i naruči hranu na recepciji. Uzmi si vremena. Moram ostati u sobi i odmoriti se.”
Daniel razmišlja: – „Definitivno, ona mora ostati u krevetu, ja ću otići dolje napraviti što moram pa popiti kavu, pojesti hamburger, prošetati do plaže…”
Daniel je kupio lijekove i otišao na recepciju.
Waldemar: – „Gospodine Riktik, kako ste?”
Daniel: – „Dobro sam, hvala.”
Waldemar: – „Kako vam mogu pomoći?”
Daniel: – „Moja mama se ne osjeća dobro pa će ostati u sobi, treba joj dostaviti hranu u sobu. Ovo je popis što želi.”
Waldemar: – „Oprostite, što se dogodilo? Da pozovem doktora?”
Daniel: – „Ne, samo je umorna.”
Waldemar: – „O da, razumijem. U redu, naručit ću.”
Daniel: – „Hvala, doviđenja.”
Waldemar: – „Ugodan dan, gospodine.”
Daniel je otišao u beach bar. Sjedio je vani. Naručio sam hamburger, kavu i sok od naranče.
