Mia: – „Hej.”
Daniel: – „Konačno si se probudila.”
Mia: – „Tako se dobro spava u ovom krevetu…”
Daniel: – „Tako ćeš spavati cijelo vrijeme?”
Mia: – „Nije isključeno, ha ha.”
Daniel: – „Želiš li sići dolje jesti i prošetati?”
Mia: – „Naravno, daj mi minutu.”
Kad se Mia vratila, sišli su dolje.
Daniel: – „Moramo vidjeti u koliko sati je doručak, ručak, gdje je restoran…”
Mia: – „Dovraga, ti misliš samo na hranu.”
Danijel: – „Ha ha.”
Daniel i Mia dolaze na recepciju. Recepcioner ih je ljubazno pozdravio.
Recepcioner: – „Dobro jutro, kako vam mogu pomoći?”
Daniel: – „Dobro jutro. Sinoć smo došli pa ne znamo u kojoj sobi je doručak i ručak i od kada..?”
Recepcioner: – „O da. Vi ste gospođa i gospodin Riktiks, zar ne?”
Daniel: – „Jesmo.”
Recepcioner: – „Molim vas, trenutak, moj šef želi razgovarati s vama.”
Mia: – „Ima li problema?”
Recepcioner: – „Ne, ne. Ne, nema problema.”
Recepcioner je ustao i otvorio vrata iza sebe.
Recepcioner: – „Waldemar, gospođa Riktiks je ovdje.”
Waldemar: – „Ok, dolazim.”
Waldemar: – „Dobro jutro gospođo Riktik. Ja sam Waldemar Higgins, zamjenik upravitelja hotela.
Mia: – „Mia Riktić, drago mi je.”
Waldemar: – „Jako mi je žao zbog problema zbog kojeg su vaši roditelji morali otići. Mogu zamisliti kako se sada osjećate. Znam da možda osjećate da vam je odmor uništen, ali mi ćemo se potruditi da vam boravak ovdje bude barem malo bolji. Nego, imate li kakvu informaciju kako je partner g. Riktika?”
Daniel: – „Ne, nemamo još nikakvih informacija.”
Waldemar: – „Ako možemo na bilo koji način pomoći, slobodno me pitajte.”
Daniel: – „Hvala, ali stvarno ne možete ništa učiniti da pomognete.”
Waldemar: – „Ima. Vidite, skupo ste platili ovaj apartman i sad ste ostali samo vas dvoje. Tako da imam ideju kako možemo poboljšati vaš boravak. Kad ste već skupo platili uslugu koja vam sada nije potrebna… naime, ako biste pristali na preseljenje u manju sobu, dali bismo vam zlatnu karticu – All inclusive plus. To znači da biste imali sve usluge besplatne, ne samo sve u hotelu, već u cijelom kompleksu sve besplatno. Hrana i piće u svim restoranima, diskoteke, barovi unutra i vani, beach barovi, bazeni aquapark, sve vrste opreme na sve 3 plaže, razni tretmani, masaže, najam čamaca… sve to ako se preselite u manju sobu.”
Mia: – „Hm, pa… J-ja ne znam… zvuči dobro, što ti misliš, Daniele?”
Daniel: – „Pa dobro zvuči…”
Waldemar: – „ dite na doručak, razmislite i onda mi kažite svoju odluku. ja ću biti ovdje.”
Mia: – „U redu, vidimo se kasnije.”
Mia i Daniel išli su u restoran. Uzeli su hranu i sjeli za stol.
Daniel: – „Vidiš, restoran je otvoren cijelo vrijeme. Uvijek se može doći, samo je drugačija vrsta hrane ovisi o vremenu.”
Mia: – „Da, to je dobro. Puno voća… Mmmm.”
Daniel: – „Jebeš voće.”
Mia: – „Ah ti mesožderu…”
Daniel: – „Što misliš o ovoj ponudi?”
Mia: – „Pa zvuči zanimljivo.”
Daniel: – „Očito je da oni ponovno žele prodati apartman iako smo ga mi platili. Ok, to je posao. Iskreno, nama dvojici ne treba tako veliki apartman i ako stvarno daju tu zlatnu kartu … to je puno stvari u kojima možemo uživati. Bez te kartice puno ćemo platiti za sve te stvari.”
Mia: – „Znači preseliti ćemo se u manju sobu?”
Danijel: – „Ne znam.”
Mia: – „Bilo bi dobro da dobijemo tu karticu. Imat ćemo puno prilika da uživamo besplatno. To bi značilo da uopće ne trebamo trošiti novac.”
Daniel: – „I starci ne moraju znati za to pa možemo zadržati novac, ha ha.”
Mia: – „Pametan dečko. „
