Njih dvoje su hodali ulicom prema hotelu, prolazeći pored turista. Ona je na trenutak pomislila da bi možda trebala samo potrčati i vrištati, ali se onda predomislila. Nije znala kome može vjerovati, a uz to su imali i Davida.
Andrea se nije osjećala užasno dezorijentisano, kao što je očekivala, budući da su mnoge žene bile u bikinijima ili vrlo otkrivajućoj odjeći.
U hotelu je čuvar odveo do recepcije. Andrea je rekla službeniku da joj treba ključ jer je svoj izgubila. Dok je govorila, gotovo je ostala bez daha kada je Panahasi posegnuo ispod njene male suknje i zgrabio je za zadnjicu. Čovjek iza pulta to je vidio i nasmiješio se kao da je znao da ona i muškarac idu u sobu na seks.
Na trenutak je pomislila da neće moći napisati poruku recepcionaru, ali onda se stvar umiješala i neko je pozvao čuvara. Panahasi je pogledao čovjeka i nasmiješio se, a zatim se okrenuo i prišao mu. Dok su razgovarali, Andrea je zgrabila komad papira i olovku. Napisala je:
„Drže nas zatočene u tamnici na vrhu planine. Pozovite policiju pomoć, molim vas! Andrea Knezevic.“
Brzo ga je ugurala u ruku službenika kao kada joj je dao ključ od sobe.
Stražar se vratio sekundu kasnije i otišli su u vikendicu. Unutra je Andrea otišla u kupatilo i pronašla svoj i Davidov pribor za njegu. Pronašla je svoju torbicu, a zatim je otišla po odjeću.
„Ne“, rekao je stražar. „Nemamo vremena za to. Moram te vratiti prije nego što te neko propusti. I riješi se torbice.“
„Molim te, pusti me da barem uzmem donje rublje i stvari.“
„Ne, kako bih to objasnio Lanieru? Mogu mu reći da sam ti kupio zubnu pastu.“ četke i slično, ali ne i odjeću.”
U pravu je, pomisli Andrea.
Panahasi ju je grubo izvukao iz sobe, a zatim je odjurio natrag do auta. Dok su se vraćali, zatražio je novac.
Andrea je izvadila čekovnu knjižicu. “Na koga da napišem ček?”
“Ne brini se za to, ja ću ga popuniti. Ti samo unesi iznos i potpiši.”
Andrea je napisala ček i pružila mu ga.
Pritisnuo je gas i požurio nazad u tamnicu. Kad su se vratili, izgledalo je da im niko nije nedostajao. David je rekao da niko nije dolazio u tamnicu dok su bili odsutni. Stražar je gotovo uzdahnuo od olakšanja. Zatim je natjerao Andreu da skine odjeću koju joj je posudio.
“Kako je prošlo?” upitao je David kada je stražar otišao.
“Dala sam poruku recepcionaru, pa se nadam da zna čitati engleski.” “Nije mi dao da uzmem novčanik, ali sam uzela pastu za zube, šampon i ostalo”, rekla je ona.
“Očigledno ti nisu dali da uzmeš odjeću.”
“Ne, stražar je rekao da nemamo vremena, plus je rekao da ne može objasniti, što je istina. Ali mislim da ima nekih problema. Sastali smo se s nekim tipom koji je izgleda tražio novac koji mu je dugovao. Stvarno se bojao ovog čovjeka.”
“Možda će ubiti gada”, podrugljivo je rekao David.
Oko sat vremena kasnije, druga dva stražara su ušla u tamnicu. Nisu izgledali sretno dok su otvarali vrata ćelije.
“Koliko sam shvatio, odvedeni ste danas u hotel?”
“Uh da, stražar je bio dovoljno ljubazan da me odvede tamo da uzmem šampon i ostalo.” Andrea je osjetila kako joj srce ubrzano kuca. Kako on zna, pitala se? Ovo nije bilo dobro.
