Nakon tog ludog utorka, prva stvar koju smo uradili bila je razmena brojeva. Dogovor je bio jasan – sve se briše odmah nakon čitanja, jer rizik nije smeo da postoji. Mirjana je stalno ponavljala da joj su joj muž i deca uvek tu i da moramo da budemo oprezni. Ali ta zabrana i nemogućnost da se odmah vidimo samo su nam još više zapalili krv.
Naše dopisivanje je brzo postalo čista perverzija. Čim bi njeni zaspali ili otišli u drugu sobu, telefon bi mi zavibrirao.
„Pogledaj šta te čeka sledeći put…“, stigla bi poruka, a odmah za njom i slika od koje mi je pritisak skakao na trista.
Slikala se u kupatilu, polugola, sa telefonom uperenim u ogledalo. Na prvoj slici bi rukama podigla svoje džinovske četvorke, stiskajući ih tako da joj bradavice skoče u prvi plan, uz poruku: „Jel ti nedostaju ove tvoje igračke?“. Sledeća slika bi bila još gora – okrenula bi leđa ogledalu, savila se unapred i slikala ono svoje zategnuto, savršeno dupe u tangama, gde se jasno videlo koliko je vlažna i spremna za mene. A onda bi stigla i najbezobraznija: krupni kadar njene obrijane, ružičaste pičke koju bi blago raširila prstima.
Gledao sam u ekran kao ludak, kurac mi je divljao u šorcu dok bih joj pisao: „Izluduješ me, Mirjana, poješću te celu kad te dohvatim!“
Ona bi se samo nasmejala preko poruke: „Znam… zato ti i šaljem. Briši ovo odmah, muž mi je u dnevnoj sobi, moram da zaključam telefon.“
Te slike su mi ostajale urezane u glavi danima. Nismo imali priliku za novo viđanje uživo jer su joj muž i deca stalno bili kod kuće, ali ta tenzija je rasla do granice pucanja. Svaki put kad bih je video u malinjaku, znali smo šta imamo u telefonima i jedva smo čekali trenutak da ponovo ostanemo sami…
Dani u malinjaku su postali nepodnošljivo vreli, ne samo zbog sunca, već zbog te ludačke struje koja je prštala između nas. Pošto je na poslu pred drugima sve svoje adute skrivala u širokoj odeći, niko nije mogao ni da nasluti šta se krije iza te ozbiljne fasade udate žene i zubarke. Ali čim bi se stvorila sekunda prostora, ja bih iskoristio priliku. Kad god bih prolazio pored nje, a da niko od radnika nije blizu, munjevito bih je pljesnuo po tom njenom zategnutom dupetu ili bih je na brzinu privukao i divlje poljubio u vrat, ostavljajući je da uzdiše među redovima malina.
A onda se desio taj trenutak koji me je skroz izbacio iz cipela.
Prolazio sam pored njenog reda, a ona je pažljivo osmatrala situaciju. Videla je da nema nikoga u blizini, da su svi duboko u svojim redovima, ali je ipak rešila da odigra najbezobrazniju igru do tada. Pogledala me je onako sa strane i glasno me pozvala, glumeći predigru:
– „Izvini, Fićo, dođi na čas… Pukla mi ova gajbica evo ovde, pomozi mi.“
Prišao sam joj odmah, misleći da stvarno treba nešto da podignem ili zamenim. Ali čim sam zakoračio među maline gde nas je lišće skrivalo, Mirjana se okrenula prema meni sa onim njenim najgrešnijim osmehom. Bez ijedne reči, obema rukama je naglo zavrnula svoju široku majicu skroz do brade.
Ostao sam u apsolutnom šoku, ukopan u mestu. Njene ogromne, teške sise su bukvalno htele da iskoče iz brusa koji je jedva zadržavao toliki teret. Bradavice su joj bile skroz stvrdnute i ocrtavale se kroz tanki veš. Prizor je bio toliko moćan i neočekivan da mi je vilica otpala, a krv mi je u sekundi jurnula pravo u prepone.
